U moje vreme dečaci su se plašili plavih koverti i pregleda sa "skidanjem gaća". Danas me pitaju "da li je moguće da si baš toliko mator?" (FOTO)

Samo mi stariji sećamo se papirnih markica, plavog pasoša, viza za EU, vojnih pregleda...

Vojna knjižica mi stoji na stolu. Dolazi mlađi drugar i pita: "Imaš vojnu knjižicu, zašto"?

Izgleda da sam poslednja generacija koja ih je dobijala. Godinu dana mlađi šef belo me je gledao kada sam spomenuo vojnu knjižicu. A bilo je to u ono vreme kada su se svi dečaci plašili plavih koverti i čuvenog vojnog pregleda sa "skidanjem gaća".

Preporučujemo

Došao je i taj dan. U cik zore morao sam da idem na VMC Karaburma, da obavim kojekakve psihološke i medicinske preglede i da, na kraju, uniformisano lice nevoljnim, ali teškim glasom, poput udara sudbonosnog pečata izusti "PVO".

I da, bilo je "gaće do kolena", dok smo svi stajali u jednom redu, ali ništa strašnije od toga. A kako su nas plašili samo oni stariji...

Plavi pasoš imao sam pre crvenog, i posle crvenog. Kada je propala SFRJ, propao je i onaj stari crveni pasoš, pa je neko rešio da ga, konačno, posle svih ratova zameni plavim, što je za sve bio potpuni šok. Kako to da pasoš bude plav?

I nije nešto vredeo. Mogao sam da idem u Bugarsku sa njim, a kada je i ona ušla u EU, cvrc. Imam u njemu i mađarsku vizu...

Nekada nije bilo ni busplusa, naravno. Čekali smo u redu u Skenderbegovoj da bismo dobili nove "povlastice", a na kioscima u Zemunu, na Zelenjaku, Trgu... kupovali smo mesečne markice i u njih upisivali brojeve povlastica.

Ma kako to bilo komplikovano i mukotrpno, kladim se da bi se većina starih čitalaca vratila radije na ovakav sistem. Meni je elektronika sasvim OK, posebno što sada mogu da se dopunim i preko interneta.

Radnja knjižica takođe deluje veoma staromodno. Sa njom izgledam kao da sam izašao iz neke fabrike IMR, IMT i slično. Iako je tek nedavno ukinuta, mnoge moje kolege nikada je nisu ni vadile, jer im nije trebala. Mladi novinari obično su bili honorarci. Ja nemam nijedan pečat u njoj, koristio sam je za prijavu na Biro nezaposlenih.

Papirna vozačka dozvola, ali ne ona za vozače početnike. Slika i pečat na mestu kategorije vozača nekada su bili dovoljni da dokažu da je onaj za volanom zaista i položio test vožnje. Dugo je trajala zamena ovih dokumenata za nove, ali već je prošlo dovoljno vremena da se kaže da mlade generacije ovo čudo nikada nisu videle.

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)