Kako i zašto se predsednik Čehoslovačke, posle samo jednog razgovora pobratimio sa šumadijskim seljakom Jeremijom 1910? (FOTO)

Plakali su i oni koji su ovaj dirljiv prizor gledali

Šumadijski seljak, Jeremija Nedić, te 1910. godine, nakon samo jednog razgovora usred sela, postao je pobratim čehoslovačkog predsednika Tomaša Masarika i doživotno je u ovoj državi priman uz najveće počasti.

Nije svaki srpski seljak ni te 1910. godine bio neuki poljoprivrednik koji se bavi tek kukuruzom, stokom i vremenskim prilikama.

Preporučujemo

Sve počinje u aprilu 1910. godine, kada je tadašnji profesor Praškog univerziteta, Tomaš Masarik, krenuo na put po Srbiji. Došavši u Rudničko- takovski kraj, obreo se u selu Teočin, gde je poželeo da popriča sa seljacima kako bi upoznao srpski narod. Predstavljen mu je seljak Jeremija kome je tada bilo 57 godina. Profesor Masarik predstavio se, na šta mu seljak reče "Ja Vas, gospodine profesore, poznajem".

- Čovek čoveka ne mora lično da vidi, da bi došlo do poznanstva, ja sam jednostavno čitao Vaše članke iz oblasti slavistike, koje su objavljivale "Male novine" i "Politika"- izustio je seljak Jeremija.

Masarik se tek tada iznenadio što jedan ovakav gorštak uopšte ume da čita i još se interesuje za slavistiku. Univerzitetski profesor i srpski seljak razgovarali su do duboko u noć i pred jutro odlučili da se pobratime. To su učinili sutradan za ručkom.

POBRATIMSTVO OD 26 GODINA

Priča o ovom neobičnom pobratimstvu zauvek bi bila izgubljena da je nije otkrio Momčilo Paunović, kolekcionar, lokalni istoričar i upravnik Doma kulture na Rudniku.

- Narednih 26 godina dolazila su pisma iz Praga u Teočin i nazad. Jeremija nikada nije propustio da svom pobratimu i kasnije predsedniku Čehoslovačke republike čestita rođendan i Dan državnosti. U pismu iz 1935. godine Jeremija piše da su njegova tri sina, Milan, Milorad i Miloš, učestvovala u Velikom ratu i da su se sva trojica vratili sa odlikovanjima Karađorđeva zvezda. Tada je pozvao pobratima da dođe u Srbiju. Nedugo potom iz Praga je stigao odgovor "Pobratime, na tebe je red, dođi u Prag, bićeš gost mog doma". Čiča Jeremija se zaputio u Prag. U tradicionalnom srpskom odelu stigao je na odredište četvrtog februara 1936, noseći poklone za pobratima- svedoči Paunović.

OPANCI ZA PREDSEDNIKA

Svedoči i štampa onog vremena. Ovako je susret zabeležio praški dnevnik "Lidove novini":

- Nakon svečanog ručka, ćerke T.G. Masarika, dr Alisa i Olga, su predale poklone svome ocu, koji mu je iz Srbije doneo njegov prijatelj. A ti pokloni su bili sledeći: sušene šljive punjene jezgrom oraha iz Šumadije, dva ćilima koja je izatkala Nedićeva unuka i na kraju srpske opanke. Kada je uzeo taj poklon u ruke, Nedić je podsetio da su takve opake nosili ponosni srpski ratnici, koji su hrabro branili svoju otadžbinu od mnogih osvajača. Sa tim rečima je opanke predao gospodinu predsedniku - piše Politika.

Nakon godinu dana, tačnije 19. septembra 1937. godine, u Srbiju stiže vest da je posle duže bolesti preminuo čehoslovački predsednik "Oslobodilac" i "Ujedinitelj", Tomaš Garig Masarik.

IZ ČAČKA ZA PRAG

Starca Jeremiju, koji je tada imao 85 godina, vest je zatekla u Čačku. U svom seljačkom, šumadijskom odelu, zaputio se odmah na sahranu u Prag, nije imao vremena ni da ode u svoje selo i presvuče se. Na sahranu je krenuo u pratnji jednog od unuka, o svom trošku, istim vozom kojim je otputovala i zvanična državna delegacija Kraljevine Jugoslavije.

Na pogrebu je bilo više hiljada ljudi. Špalir se razmakao i kovčegu je prišao srpski seljak u narodnoj nošnji. Zatim se u povorci pridružio članovima najuže pokojnikove porodice. Evo kako je o tome pisala "Politika".

- Susret između mrtvog Masarika i srpskog seljaka, njegovog prijatelja i pobratima, bio je veoma dirljiv. Stari Jeremija bio je duboko u ganut i nije mogao da zadrži suze. Plakali su i oni koji su ovaj dirljiv prizor gledali - piše "Politika".

Momčilo Paunović, zahvaljujući kom je ova neverovatna priča ispričana, pojašnjava danas da čiča Jeremija nije bio naročito bogat čovek i podvlači da je utoliko dirljivija njegova odluka da o svom trošku ode sa unukom u Prag.

- Kada su se vraćali, ostali su bez novca, pa su mu unuka "skinuli" s voza na stanici u Novom Sadu. Onda je iz Beograda Jeremijin sin knjigovezac poslao svog drugog sina u Novi Sad, kako bi odneo novac za kartu- svedoči Paunović.

Kada je 1939. godine sklopio svoje radoznale oči čiča Jeremija Nedić, čehoslovačko poslanstvo u Beogradu poslalo je telegram sa izrazima saučešća porodici. Ono je izraženo u ime porodice pokojnog predsednika Tomaša Masarika, ali i u ime čitavog naroda Čehoslovačke republike. Taj telegram, kao i druge dokaze prijateljstva, kao najveću dragocenost i danas čuvaju potomci Jeremije Nedića.

Tomaš Garig Masarik (1850- 1937) je bio prvi predsednik Čehoslovačke. Bio je filozof, sociolog i novinar. Masarik je biran za predsednika tri puta, 1920, 1927. i 1934. godine.

(Marija Raca)