Ivana sa 12 životinja živi u 65 kvadrata: Mnogi se plaše ove ekipe, a ova divna žena sa njima deli sve! (VIDEO)

Pacov, morsko prase, zec i papagaj su samo neke od životinja koje Ivana gaji u svom domu

U Batajnici je svi znaju. Ko god uđe u njen stan ili prodavnicu za kućne ljubimce, kaže da se vidi da to mesto ima dušu. Zato smo odlučili da posetimo Ivanu Ivanović Milinković (36) koja u svojih 65 kvadrata živi sa 12 neobičnih ukućana: tri psa, tri ptičice, morskim prasetom, ježom, papagajem, ribicom i pacovom.

Preporučujemo

Zanimalo nas je kako je ova družina završila zajedno u Batajnici.

- Osamdeset odsto ovih naših drugara je tu jer ih neko nije želeo ili nije bio u stanju da ih održava. Papagaja Peku je držao čovek koji zbog posla nije mogao da mu posveti dovoljno vremena.

S obzirom na to da su ovi papagaji izuzetno društvena bića, a Peka je stalno bio sam, on je počeo da čupa sebi perje, jer papagaji upadaju depresiju kad su sami. Žena koja radi kod tog čoveka je došla kod mene i pitala je da li bih ga usvojila. Sa oduševljenjem sam ga prihvatila, iako je bio skoro potpuno go, koža mu se videla. On je sad u fazi oporavka.

Ivanina želja da pomogne ranjenim i usamljenim životinjama vidi se i na primeru Dušice koja, iako je šumski jež, koji po zakonu ne sme da bude na zatvorenom, ipak živi u Ivaninom stanu.

- Kumovi su Dušicu našli u Zemunskom parku i pozvali su me jer su videli da joj je slomljena desna šapica. Izlečili smo šapicu, ali onda smo videli da ima neki poremećaj hoda, zbog koga se prevrne i ostane u tom položaju. To znači da, ukoliko bi ostala u prirodi, nešto bi je pojelo ili bi uginula. Zato je ona i dalje kod mene.

Životinje kao da su već osetile da kod Ivane uvek mogu naći razumevanje i pomoć, jer se ispred njene radnje već redovno okuplja nekoliko kuca:

- Većina kuca u Batajnici, kada se povrede, dođu kod mene u lokal. To je neverovatno. Kao da jedni drugima kažu: “E, idi do ćoška, pa pravo, tamo ti je Ivana.” Tako je i Ben došao kod mene.

Dolazio je stalno da jede, ali ga onda nije bilo dvadesetak dana. Kada se ponovo pojavio, videli smo da ćopa i da mu je neophodna operacija. Razmišljali smo kako da mu pomognemo, zvali smo veterinare, ali operacije su skupe. Nismo to mogli da priuštimo. Zato sam organizovala akciju prikupljanja novca za operaciju i - uspeli smo. Sada je Ben kod mene, ali je previše veliki za stan, tako da gledam kako da ga udomimo.

Pored Bena, Ivana u stanu ima Lolu i Boleta, pekinezere. Bole je sa Ivanom tačno pola života, jer će ovaj “gospodin” 24. decembra napuniti 18 godina.

- Bila je matura i sećam se da me je mama pitala šta ćeš za poklon. Izgovorila sam, kao iz stopa: “Kuče!” Za ovih 18 godina, nas dvoje smo išli zajedno na i letovanja i na zimovanja. Kad biste pogledati njegov pasoš, verovatno da bi bio puniji od pasoša nekih ljudi.

Iako Ivani zbog ljubavi prema životinjama ništa nije teško, ipak priznaje da život sa životinjama nosi sa sobom i dosta obaveza.

- Imam veliku pomoć u kući oko njih. Znači, ne možemo svi da idemo u isto vreme na godišnji odmor, slavu, rođendan. Pogotovo imamo problem s Boletom, jer Bole ima urođenu epilepsiju još od kad je bio štene. On je već 17 godina na terapiji fenobarbiton, što znači da pije lek u 6 ujutru i 6 popodne. U to vreme uvek neko mora da bude u kući. Kao što vidite, Bole je već obaveza sama po sebi. Ali, opet, to je valjda sve ljubav.

Dok nam je pričala o tome kako je i kome sve pomogla, u naručje joj je skočila njena “miljenica”, ženka albino pacova - Nanica.

- Ja nju samo stavim u torbu i krenemo u grad. Kada je vide, ljudi često kažu: “Fuj, kako možeš da je maziš, vidi kakav joj je ružan rep”. Ja im onda odgovorim: “Ljudi, ona da nema rep, ona bi bila hrčak”. Sad planiramo da joj kupimo drugaricu, pošto one vole društvo.

Neobično je to kako se, uprkos tome što na malom prostoru živi nekoliko različitih vrsta životinja, svi oni slažu i žive u međusobnoj harmoniji. Tako je i pekinezerka Lola sela u Ivanino krilo baš pored Nanice.

- Lolu smo pre 3 godine isto usvojili. Ja otvorim Fejs i vidim nju jadnu, ućebanu, ružnu, uplašenu. Mama i ja onda sednemo u kola i odemo do žene koja ju je pronašla u šumi. Verovatno je ili pobegla, ili ju je neko izbacio, jer nije bila čipovana.

Kao što je ona pružila utočište Loli, tako se nada da će neko, ko bude čitao ovaj tekst, pomoći Benu, koji se posle operacije uspešno oporavlja i jedva čeka da se ponovo igra napolju, u nečijem dvorištu.

Kako vama izgleda ovaj mini zoološki vrt i koju biste životinju voleli da imate u svom domu? Ostavite nam komentar.

(Telegraf.rs/B. T.)