Drugima delujete srećni i zadovoljni, a samo vi znate kako patite, pa svaki dan stavljate masku na lice: Koliko je opasna depresija sa osmehom?

Ima ljudi koji možda i ne znaju da pate od depresije, posebno ako deluje da im uspeva da drže pod kontrolom svakodnevni život

Iza sveg blještavila Nove godine i božićnih praznika, troškarenja na poklone, planiranja putovanja i odlaska na odmor stoji i sasvim druga, strana o kojoj se ne priča. Jer zašto bismo kvarili raspoloženje misleći o tome. Brojne studije su pokazale širok raspon razloga o kojima razmišljaju ljudi koji žele da sebi oduzmu život, ali su baš praznici vreme kada depresija, tuga i usamljenost uzmu pod svoje okrilje mnoge ljude. 

Postoje različiti oblici depresije. Ona ne utiče isto na svakoga. Kada pričamo o kliničkoj depresiji, to je najčešće neko po kom se vidi da nije dobro, da je zapušten, bezvoljan, da nema želje ni za čim. Ali, isto tako ljudi često za sebe govore da su depresivni, iako samo imaju neki težak period u životu ili se par dana osećaju loše, tužni su, kaže za Telegraf Slavica iz Centra "Srce", koji pruža emotivnu podršku osobama u krizi i bavi se prevencijom samoubistava.

Preporučujemo

SPOLJA EMITUJEMO SREĆU, A UNUTRA PUSTOŠ

Ima ljudi koji i ne znaju da pate od depresije, posebno ako deluje da im uspeva da drže pod kontrolom svakodnevni život, iz dana u dan. Ne deluje moguće da neko može da se osmehuje i deluje vedro, a u isto vreme, da bude depresivan. Upravo ljudi koji se najviše iznenade kad shvate da boluju od nekog oblika depresije su oni koji pate od "depresije sa osmehom". Većina ljudi i nije čula za ovaj izraz. Definicija ove vrste depresije bi bila: drugima delujete srećno i bukvalno se osmehujete, dok unutra patite od simptoma depresije. Ova vrsta depresije često prođe "ispod radara". Oni koji imaju "depresiju sa osmehom" često ne veruju sopstvenim osećanjima i "odlažu" ih sa strane. Možda čak nisu ni svesni da su depresivni.

Ljudi koji imaju depresiju, u najvećem procentu imaju i suicidne misli. Ali, ljudi koji izvršavaju samoubistvo ne moraju biti nužno i depresivni.

Aleksandar Šibul, psiholog, kaže da je reč o američkom modelu ponašanja, a znači da imamo socijalnu interakciju i da smo tada fini i ljubazni prema svima i svima se osmehujemo. Kada smo sa bližnjima, sa njima nemamo masku i oni nas vide onakvima kakvi zapravo jesmo.

LAKŠI OBLICI DEPRESIJE MOGU DA SE ZAMASKIRAJU

Reč je o lakšim oblicima depresije, koji mogu da se zamaskiraju uljudnim ponašanjem i osmehom, ali kada je u pitanju duboka depresija, to se vidi i ne može da se sakrije nikakvim osmehom ni maskom.

MASKE DEPRESIVNIH SA OSMEHOM

Glavno obeležje "depresije sa osmehom" je tuga. Osmeh i spoljna fasada su samo odbrambeni mehanizam, pokušaj da se skriju prava osećanja. Drugi uobičajeni simptomi su osećanja straha, anksioznosti, besa, umora, beznadežnosti, očaja... Neko može da ima samo jedan ili sve ove simptome. Drugi način na koji može da se razmišlja o "depresiji sa osmehom" je i da zamislimo da onaj koji je ima nosi masku. Ovi ljudi ne daju ni najmanji nagoveštaj svojih problema spoljnom svetu. Imaju posao, održavaju domačinstvo, bave se sportom i imaju društveni život. S maskom često sve deluje čak i savršeno. Ljudi koji pate od ovog oblika depresije često sprovedu u delo svoje misli o samoubistvu, za razliku od onih koji pate od mnogo jačih oblika depresije. Takvi ljudi često nemaju energije da sprovedu svoje misli u delo.

SPOLJA GLADAC...

Prema rečima Aleksandre Janković, psihologa, depresija ima vrlo različite forme:

- Ali posebno ako ona nije psihotična, događa se da se ljudi u stvari brane od toga da ih drugi prepoznaju kao depresivne tako što imaju osmeh koji bi trebalo da okolinu uveri da je reč o osobi koja je normalnog stanja, vedra i raspoložena. A na neki način, čovek koji ima tu vrstu odbrane, pokušava i sam sebe da izvede iz depresivnog stanja u kom se nalazi, ali je to, naravno, neuspešno. Zapravo je reč o jednom odbrambenom manevru i pokušaju da stvari bar spolja izgledaju lepše, to je ono "spolja gladac, iznutra jadac" - objašnjava Aleksandra Janković.

Ljude koji se ubiju najčešće u životu drži osećaj za porodicu odnosno oni odlažu samoubistvo upravo zbog porodice, zbog onih ljudi koji ostaju.

- Ali u jednom trenutku ta patnja postane prevelika i jednostavno odlučuju da će porodici biti lakše ako njih ne bude bilo takvih kakvi će se patiti i da oni ne mogu više da žive na taj način, a da će njihova porodica svakako nastaviti da žive i da se oni nadaju da će im porodica oprostiti - kaže Slavica iz Centra "Srce".

NAJGORI TRENUTAK U ŽIVOTU, KOJI TRAJE I TRAJE I TRAJE...

- Mi stalno razmišljamo o samoubistvu kao o nekom sebičnom činu, da osoba ne razmišlja o drugim ljudima, ali ne razmišljamo kako je bilo toj osobi, zato što generalno, niko ne želi da umre, jednostavno ljudi više ne mogu da izdrže život kao takav, jer im je suviše teško. Ako zamislite najgori trenutak u svom životu i zamislite da taj trenutak traje i traje i traje svaki dan i da vam izgleda da se neće nikada završiti, e, tako tim ljudima izgleda život - zaključuje Slavica.

Ali, pomoći ima. Ako već ne potražite stručnu pomoć, odaberite bar jednu blisku osobu iz okruženja i neka vam postane praksa da pričate o onome što osećate. Ne smete da osećate brigu da ćete nekome biti teret.

VIDEO/Zaspao je za volanom i ubio nekog, a nije znao da ima bolest zbog koje nevini ljudi postaju ubice

(J.Vučić/j.vucic@telegraf.rs)