Ako radite stvari koje skoro svaki roditelj čini, niste dobar pedagog, a za vas postoji i stručan termin
U svetu je sve češća pojava roditelja koji pribegavaju ovom modelu vaspitanja
Ako non-stop morate da znate šta se dešava sa vašim detetom, zivkate ga na telefon, radite sa njim svaki domaći zadatak i kontrolišete ga - vi ste "helikopter roditelj".
Termin “helikopter roditelji” odnosi se na roditelje koji bukvalno obleću oko dece, sveprisutni su, ometaju im igru, brane ih od svih poželjnih i nepoželjnih frustracija i ne ostavljaju ih na miru. Iako mnogi roditelji kažu da ne podržavaju za “helikopter” model vaspitanja, istraživanja pokazuju da je iz godine u godinu sve više njih koji svojoj deci, žargonski rečeno, ne daju da dišu.
Preporučujemo
Tinejdžeri brkaju ćirilicu i latinicu, ne znaju tablicu množenja, ni koliko je -2+5: Da li treba spustiti kriterijume u školama? (ANKETA)
Ispovest Tamare kojoj je presađeno srce devojčice preminule od ekstazija: U meni jača ovo divno srculence. Znaj, anđele moj, čuvam ga
Kod nas je ista situacija, kaže psiholog Milica Grujić.
- Termin dolazi iz američke psihologije, ali obuhvata sve roditelje koji se previše angažuju, previše bdiju u odnosu na svoju decu - objašnjava ona.
Ovo nije dobar model roditeljstva jer je poguban i za roditelje i za decu. Roditelji su non-stop u stanju zabrinutosti i opterećeni željom da od svega zaštite svoje dete.
- Ozbiljna istraživanja kažu da je ovaj stil roditeljstva poguban za decu prevashodno zato što im time šaljemo poruku da nemamo poverenja u njih, da ne verujemo dovoljno da će oni sami uraditi nešto dobro, pa zbog toga uvek mora neko od roditelja da se meša. I sa druge strane, nije dobro zato što deca moraju da naviknu od malena na određenu vrstu frustracija kao sastavni deo života - ističe Milica Grujić.
Ljubav roditelja prema detetu i njegovu brigu ne može da razume onaj ko to nije osetio i doživeo. Međutim, stručnjaci kažu da postoji granica između brige i preterane brige.
- Roditelj treba da bude uključen u život svog deteta, treba da bude zainteresovan za to šta se detetu dešava, a isto tako treba da pripremi i dete i sebe da je normalno da se dešavaju greške, da je normalno da postoji frustracija i da ne može da se dobije sve na gotovo. Kao u svemu u životu, najteže je naći balans, ali je taj balans potreban za optimum između kontrole i helikopter roditeljstva i nečega što se zove angažovan i zdrav roditelj - zaključuje Grujić.
Ukoliko niste sigurrni gde je granica i kako naći balans, nemojte se ustručavati da potražite pomoć pedagoga ili psihologa, kako biste svom detetu omogućili normalno odrastanje, razvoj i osamostaljivanje.
(Telegraf.rs/b92.net)