Srbi jedu na groblju, a to je običaj jedinstven u svetu i ima jako važno značenje

Ovaj pomalo morbidan običaj zasniva se na prethrišćanskom kultu

Iako je sahrana bliske osobe verovatno najtužniji događaj u čovekovom životu, sam čin opraštanja od preminulog često bude u drugom planu zbog sprovođenja raznih narodnih običaja. Jedan od tih običaja podrazumeva spremanje hrane i pića, koju ožalošćeni ostave pokojniku na grobu, a zatim oni sami jedu.

Apetit se već na prvu loptu ne uklapa u koncept ožalošćenosti, pa nas je zanimalo otkud taj (pomalo morbidan) običaj u našem narodu. Etnolog Vesna Marjanović za "Blic" je dala odgovor na ovo pitanje.

Preporučujemo

Prema njenim rečima, hrana na groblju je određeni način da se komunicira sa mrtvima, a običaj je utemeljen u staroslovenskoj tradiciji. Marjanović ističe da je veza živih i mrtvih naglašena pre svega na Zadušnice.

– U srpskoj tradicionalnoj kulturi, zadušnice su uvek bile bitne jer su tada živi i njihovi pokojnici ostvarivali posebnu komunikaciju. Hrana koja se tada „deli“ za duše pokojnika i svih preminulih srodnika predstavlja vrstu komunikacije sa umrlima – objašnjava Vesna Marjanović.

Groblje odvajkada važi za sveti prostor gde borave duše predaka i pokojnika, kao i mesto gde se komunikacija sa njima i ostvaruje. To se događa uoči svih zadušnica u toku godine.

– U srpskoj kulturi je jedenje na groblju ostalo kao važan deo obredne prakse iz zagrobnih kultova, čiji su koreni veoma duboki i vezuju se za prehrišćanski period – objašnjava etnolog za "Blic".

Ono što je za naše pretke, stare Slovene, takođe karakteristično su trizne - posebne svečanosti, tj. gozbe posvećene precima.

– Inače, hrana koja se na groblje iznosi za „deljenje“, prema verovanju „ide“ pokojnicima pa je ona i raznovrsna i bogata. Kako se hrana postavlja na grobove, ugošćavaju se i slučajni prolaznici i sirotinja – kaže Marjanović.

Neretka je pojava da ožalošćeni ostave upaljene cigarete na grobovima. Na taj način, oni žele da “ugode” pokojniku koji tokom života bio strastveni pušač.

U našem narodu postoji i običaj da se nakon sahrane ili pomena odlazi u kuću najbližeg rođaka preminulog, gde goste takođe čeka ručak.

Međutim, sve popularnija praksa je da se ožalošćeni okupe u restoranu nadomak groblja, pa od ovog običaja komunikacije sa mrtvima imaju koristi i ugostitelji.

Takođe, ostavljanje hrane na grobnim mestima ili bilo gde drugde na groblju, na većini grobalja je zabranjeno. Iz JKP “Pogrebne usluge” kažu da je to pravilo uvedeno isključivo iz higijenskih i sanitarnih potreba. Tako da, ukoliko želite da poštujete običaje, neophodno je i da pre polaska kući pokupite sve za sobom, jer kazne za ostavljanje hrane na groblju dostižu i 10.000 dinara.

(Telegraf.rs)