Mladi bi da uživaju, a kasnije da prave decu: Brakova je sve manje, lista prioriteta se drastično promenila

- Problem je u tome što mladi samo na prvu fazu života gledaju kao na stvarno kvalitetan život, a na drugu, kao na napornu, punu obaveza, odricanja i žrtvovanja - kaže psihoterapeut Zoran Milivojević

Žitelji Srbije sve se teže odlučuju da stanu na ludi kamen i iz godine u godinu sve je manje sudbonosnih "da" pred matičarima. Tako je za godinu dana broj sklopljenih brakova opao za čak 1.000.

Prošle godine je u našoj zemlji sklopljeno 35.047 brakova, a prosečna starost muškaraca koji izlaze pred matičara je 34 godine, pišu Novosti. Pet godina ranije, imao je u proseku 33. U to vreme i mlade su imale 29, dok danas venčanicu oblače u 31. godini. Sve kasniji ulazak u brak prati i kasnije stvaranje potomstva, pa žena, u proseku, prvo dete rađa u četvrtoj deceniji. Dok na jugu Srbije, žene postaju majke u 26, na beogradskom Vračaru prvorotka se postaje u 33. godini.

Preporučujemo

MLADOST I ODRASLOST

Stručnjaci kažu da je sve to posledica ne samo ekonomske krize, već i promene svesti mladih, biranje uživanja i slobode umesto porodičnih vrednosti, a što sve zajedno doprinosi uznapredovaloj "beloj kugi" u Srbiji. Ali, to je trend i u svetu, naglašavaju oni.

Prema rečima Zorana Milivojevića, psihiterapeuta, glavni razlog za negativne trendove u natalitetu je promena mentaliteta savremenog čoveka.

- Dok su ranije civilizacije smisao svog života nalazile u povezanosti sa porodicom i zajednicom, savremene generacije smisao nalaze u slobodi, individualnosti i uživanju. Scenario većine mladih ljudi je da život podele u dve faze: mladost, koja je posvećena uživanju, slobodi, zabavi i odraslost, koja podrazumeva preuzimanje obaveza, stupanje u brak i rađanje deteta. Problem je u tome što mladi samo na prvu fazu života gledaju kao na stvarno kvalitetan život, a na drugu, kao na napornu, punu obaveza, odricanja i žrtvovanja - kaže Milivojević.

PRVI DEO ŽIVOTA ŽIVIM ZA SEBE

Kako navodi, mladi razmišljaju po formuli "prvi deo života živim za sebe, drugi za druge". I zato izbegavaju da započnu drugi deo života. Milivojević smatra da ne stoji argument da natalitet pada, jer mladi "nemaju uslova", jer, smatra, upravo tamo gde su ljudi najsiromašniji , ima i najviše dece.

A to je zbog drugačijeg mentaliteta. Oni smisao vide u tome da imaju porodice, decu, unuke... Kada ljudi i zajednica izađu iz zone preživljavanja ulaze u zonu kvalitetnog života.

- Ali, za takav život nisu dovoljna materijalna dobra. Ljudi žele da se dobro osećaju i da uživaju - smatra Milivojević.

Da je poslednjih godina uobičajeno da žene rađaju prvo dete posle tridesete, iskustvo je i ginekologa-akušera dr Dušana M. Protića. On navodi da neretko dolaze i žene posle četrdesete sa željom da se ostvare kao majke.

- Najbolje vreme za rađanje je oko 25. godine, a u 27. godini već imamo stariju prvorotku. Zato je i određena 42. godina u vantelesnoj oplodnji kao gornja granica - objašnjava dr Protić.

ZAMRZAVANJE JAJNIH ĆELIJA

Kako navodi, sve je češća pojava da žene, između 25. i 30. godine, odlučuju da zamrznu svoje jajne ćelije da ih iskoriste kad smatraju da je trenutak da se ostvare kao majke.

Situacija na selima je drugačija. Tu je i dalje uobičajeno da parovi mlađi stupaju u brak i ostavljaju potomstvo. Ali, i sela postaju pusta.

Većina mladih, ipak, pogrešno smatra da prvo treba da se ostvari u karijeri, kupi stan, kola, putuje, pa tek onda misli na potomstvo.

VIDEO: Kako izgleda kada se muškarac "porađa"

(Telegraf.rs / Izvor: Večernje novosti)