Posetili smo tri najhrabrija dečaka u Srbiji: Braća Petrović nemaju roditelje, iza njih je životna tragedija, a oni su jači od svega (FOTO)

Telegraf je bio u poseti ovim predivnim mladim ljudima, da vidimo kako im je sada u novom domu

Priča braće Petrović iz Gračanice koji su ostali bez bez roditelja u tragediji koja je 2010. godine potresla Gračanicu, kada je otac dečaka, Siniša (37), ispred KBC pucnjem u grudi ubio njihovu majku Biljanu (28), a potom presudio sebi, uzdrmala je i najtvrđa srca. Prema Strahinji (15), Mihajlu (14) i Nemanji (10) život je bio surov i nepravedan, a mališani su sada već, osam godina kasnije, stasali u tri neustrašiva dečaka koji nose svoje teško breme ćutke i trude se da izrastu u dobre i čestite mladiće.

Posle pisanja medija da dečaci nemaju krov nad glavom, kosovsko Ministarstvo za povratak, sa ministrom Daliborom Jevtićem na čelu, izgradilo im je kuću u stričevom dvorištu, u centralnom delu Gračanice. Telegraf je bio u poseti ovim predivnim mladim ljudima, da vidimo kako im je sada u novom domu.

Preporučujemo

S VRATA SKROMNOG DOMA ZRAČE DOBROTA I MIRNOĆA

U više nego skromno uređenom domu, sve je vidno dotrajalo i savršeno čisto. Vrata nam otvara najmlađi, riđokosi Nemanja.

On je učenik petog razreda i odličan je đak. Na pitanje koji mu je omiljeni predmet i šta najviše voli da radi, kaže:

- Najviše volim matematiku, a od poslova da čistim kuću – priča Nemanja, koji još uvek razmišlja šta će biti kad poraste.

Njegov stariji brat Mihajlo je sedmi razred, voli geografiju i navija za Partizan.

Na pitanje šta ih raduje, imaju li neku želju, šta im nedostaje i Nemanja i Mihajlo sležu ramenima. Kao da ne znaju, neće da kažu ili, ne smeju - nesumnjivo je da im roditelji najviše nedostaju, to se oseti i vidi iz pogleda dece.

Najstariji brat Strahinja je prva godina u Saobraćajne škole, a za razliku od braće koji su "partizanovci", on je "zvezdaš".

Planira da po završetku škole upiše peti stepen, želeo bi da postane instruktor vožnje. Strahinjina želja je da se njihov brat od strica, Dušan zaposli, koji se trbuhom za kruhom, okušao u inostranstvu, nažalost, neuspešno. Ipak, ima tek 26 godina i dovoljno vremena pred sobom da stvori nešto za sebe.

Njegov povratak kući je dečake jako obradovao, jer im Dušan pomaže oko učenja, a razume se i u automobile, pa Strahinja sa njime provodi najviše vremena.

ZIMA JE NA PRAGU, OGREV VELIKI PROBLEM ZA DECU

Lokalna samouprava i lokalna zajednica u skladu sa mogućnostima, povremenu obraduju ove dečake. Na pragu je zima, dečaci su potpuno upućeni u domaćinstvo i brine ih da li će biti dovoljno ogreva. Vladimirova penzija, Zoricina mala plata i dečija porodična penzija u iznosu od 25.000 za svakodnevne potrepštine jedva da izadje.

Strahinja, Mihajlo i Nemanja su deca koje krasi strpljenje i mirnoća u duši, kao u kakvih mudraca, zadovoljstvo i sreća su im u zdravlju i zajedništvu, njihova razmišljanja zrela. Bez pogovora se odriču ekskurzija, nemaju telefone i kompjuter poput svojih vršnjaka, a kad završe školske obaveze pomažu u kući.

U domu Petrovića mnogo toga fali, ali se sve nadoknadjuje neizmernom ljubavlju i međusobnim poštovanjem, Vladimir i Zorica su ponosni na dečake i imaju samo jedan cilj da ih „izvedu na put“ jer oni su kako kažu „već dobri ljudi“.

Tragičan događaj u kome su Strahinja, Mihajlo i Nemanja izgubili oba roditelja dogodio se 2010. godine kada im je otac vatrenim oružjem usmrtio majku, a onda sebe.

TRAGEDIJA KOJA JE GRAČANICU ZAVILA U CRNO

U porodičnoj tragediji koja se dogodila pre osam godina, dečaci su ostali bez oba roditelja i predati su na starateljstvo majčinim roditeljima u Obrenovac.

Stricu Vladimiru (63) su bratanci nedostajali i imao je kako kaže, samo jednu želju, da ih vrati kući, u čemu ga je supruga Zorica (57) podržala. Dečake su redovno posećivali.

- To su bile jednosatne posete u prisustvu socijalnog radnika, deca su nam bila privržena i pokazivala su želju da se vrate kući – priča Vladimir.

Kako su baba i deda umrli u vrlo kratkom vremenskom periodu, Vladimir i Zorica su dobili starateljstvo nad decom i vratili ih u njihov dom u Gračanicu. Prisećajući se dana povratka svojih bratanaca Vladimir kaže da je taj dan bio ispunjenje njegove naveće želje.

Vladimir i Zorica su roditelji troje odrasle dece, udatu ćerku i dva sina od kojih je jedan takođe zasnovao porodicu i petoro unučadi. Posvetili su se odrastanju i vaspitanju dečaka, koje vole kao svoju decu – a njih je lako voleti – kaže Zorica.

Otvorila sam srce i dušu od ljubavi sam ih uzela, oni su dobra, vredna, mirna, tiha, skromna deca, u svim kućnim i spoljnim poslovima nam pomažu – kaže Zorica i dodaje da im teško pada što nisu u mogućnosti ponekad i ono osnovno da im pruže, a oni nikada ništa ne traže i sve razumeju.

Roditelje retko pominju, Zoricu zovu mama.

- Teško je nadoknaditi roditeljsku ljubav, najteže mi je kad su bolesni ili kad se radujemo njihovim uspesima, u tim našim zagrljajima, sreće ili tuge – iskrena je Zorica.

RAČUN ZA POMOĆ:

Zorica Petrović

Banka

Poštanska štedionica

200 13182779 40 

VIDEO. Otac i sin su pobedili državu posle 13 godina borbe i pretnji smrću

(S.Simić)