Svi se pitaju zašto je mlada, uspešna i prelepa devojka digla ruku na sebe, a niko ne ume da prepozna bol koju krije osmeh (ANKETA)

Kako osoba dođe do stadijuma za samoubistvo i kako ga uopšte sprečiti?

Kada neko digne ruku na sebe, porodica, ali i javnost, ako je u pitanju neka poznata ličnost, počnu da se pitaju: zašto? Pogotovo ako ta osoba nije ostavila oproštajno pismo i objasnila svoj tragičan kraj. Zašto je devojka, mlada, lepa i svestrana, kakva je bila Marija Ćurčić, odlučila da joj je dosta, šta se desi sa tinejdžerom koji ne može da se izbori sa životom, a šta sa policajcem u penziji koji sebi oduzme život na javnom mestu?

Mnoga pitanja ostanu bez odgovora, ali se često čuje kako "ništa nije ukazivalo na takvu tragediju". Kako možemo da pomognemo?

Preporučujemo

VEĆINA SAMOUBICA ŠALJE APELE

Nikad do kraja ne možemo da znamo šta je razlog da neko digne ruku na sebe, smatra naša sagovornica Aleksandra Janković, psihijatar.

NIJE HISTERIČNA REAKCIJA

- Ono što je činjenica je da, u velikom broju slučajeva, samom aktu ipak prethodi jedna faza depresivnosti i razmišljanja na vrlo negativan način, često povlačenja od sredine i iz sredine ili opet pokušaj da se na indirektan način, a nekad i na vrlo jasan i direktan način, ljudima koji su bliski, skrene pažnja. Po pravilu, kod većine samoubica postoji to što se zove apel fenomeni. I to su zapravo pokušaji da se negde dobije pomoć. Međutim, često okolina nije u stanju da prepozna tu vrstu signala ili ih čak i otpisuje, misleći da je to, eto, neka histerična reakcija, "preti, ali to se neće dogoditi" ili "priča o tome, ali to neće uraditi" - kaže Aleksandra Janković.

Okolina ne odreaguje dobro, u smislu da iako je nešto i bilo izrečeno, ne planiraju da nešto i preduzmu, kaže ona, pogotovo što ljudi neće da se mešaju.

- Sam pokušaj suicida je obično vezan za fazu depresivnosti. Kad postoji istovremeno i impulsivnost kod osobe ili kada je ta impulsivnost možda izazvana korišćenjem alkohola ili psihoaktivnih supstanci, onda su šanse da se tako nešto dogodi, mnogo veće - priča ona.

Kako se navodi na sajtu Centra srce, koji se bavi pružanjem emotivne podrške osobama u krizi i prevencijama samoubistava, istraživanja su pokazala da oko 80 odsto ljudi koji izvrše samoubistvo, neko vreme pre smrti, pokazuje neke od sledećih znakova: promene ličnosti (tužni su, povučeni, osetljivi, bezvoljni), menjaju ponašanje (ne mogu da se skoncentrišu na posao, školu, nezainteresovani su za svoj izgled), promene u spavanju (preterano dugo spavaju ili imaju nesanicu), gube interesovanje (za prijatelje, seks, hobije), plaše se gubitka kontrole, ponašaju se na način koji može da bude opasan (neoprezni su u saobraćaju, voze pod dejstvom alkohola), bili su ili jesu žrtve zlostavljanja, nedavno su izgubili voljenu osobu, nemaju nade za budućnost...

MNOGI NE ŽELE DA UMRU

Ako je neko rešio da se ubije, navodi se na sajtu Centra srce, ništa ga neće zaustaviti je netačna tvrdnja. Ambivalencija (neodlučnost u odnosu na život i smrt je izražena karakteristika suicidalnih pojedinaca). Mnogi od njih ne žele da umru već jednostavno žele da pobegnu od nepodnošljive situacije iz koje ne vide ni jedan drugi izlaz.

A takođe je netačna tvrdnja da je loša ideja da osobu pitamo da ili razmišlja o samoubistvu, jer bismo joj time dali ideju da razmišlja u tom pravcu.

"Ljudi često misle da je sigurnije ne pričati o samoubistvu sa osobom koja razmatra tu opciju, ili za koju sumnjamo da pomišlja da digne ruku na sebe. Naprotiv, razgovor može pomoći suicidalnom pojedincu da obradi teška osećanja i smanji nepodnošljivu tenziju. Spremnošću da osobu saslušamo šaljemo poruku da nam je stalo i da želimo da pomognemo, navodi se na sajtu Centra srce."

PREBACIVANJE ODGOVORNOSTI

U takvim situacijama ljudi danas gledaju da se negde sklone i da prebace odgovornost na druge, na porodicu i dalje. Međutim, problem je ako je to saopšteno nekom ko nije član porodice, ta osoba ne može da se pravi luda. Na kraju krajeva, bolje je skrenuti pažnju porodici na saznanja koja imate nego se praviti indiferentan.

NISTE POREMEĆENI

Kada su u pitanju adolescenti, naša sagovornica kaže da su njima ljubavne veze najvažnije od svih drugih stvari, a to je i osnova za vrednovanje sebe, za samopoštovanje, za doživljaj važnosti...

- Čak i te ljubavne probleme, koje obično stariji, pa i porodica tretiraju kao nešto što je neozbiljno, ipak treba uvrstiti u razmatranje kada se radi o nekoj osobi. Ukoliko je dete ili adolescent takve, osetljivije, strukture, onda i oni događaji koji možda na drugog ne bi uticali na tu osobu imaju uticaja. A ona često ne zna kako da to "obradi" sama. Već se učauri u sebe - objašnjava Aleksandra Janković.

Danas postoje brojna savetovališta, a do pomoći se može i telefonom za prevenciju suicida. Kako kaže naša sagovornica, važno je obratiti se nekome i dobiti informaciju da niste jedini na svetu s nekim problemom i da niste poremećeni, jer je veliki broj ljudi prošao kroz takve epizode, pomišljao na sve i svašta pa to nije uradio.

Ispovest devojke koja je pokušala da se ubije

(J. Vučić / j.vucic@telegraf.rs)