Novosađani su počeli da lete na metlama: Omiljeni sport Harija Potera igraju i "nečarobnjaci" u Srbiji, imamo i ligu kvidiča (FOTO) (VIDEO)

"Sport je kombinacija rukometa, odbojke, košarke, ragbija, američkog fudbala, rvanja. Povrede mogu da budu nezgodne, ali su zato i prilično stroga pravila za fauliranje"

Tri devojčice sa štapovima između nogu trčale su za momkom u žutoj majici koji je imao nekakav crni repić na leđima. Kada mu je jedna skinula repić, okupljeni su aplaudirali i usledili su osmesi.

Preporučujemo

I ništa ne bi bilo čudno da je momak sa repićem bio dečji animator čiji je zadatak bio da zabavlja mališane jučerašnjeg, nedeljnog popodneva u Futoškom parku u Novom Sadu.

Međutim, okupljenih je bilo nekoliko desetina, bio je postavljen info pult, dežurali su momci iz Crvenog krsta, a u parku su bili i obruči koji, kad malo bolje pogledate, liče na golove iz igre u kultnoj knjizi "Hari Poter".

Šipke koje su devojčice nosile zapravo su bile imitacija metli, a momak koji je trčao bio je "zlatna skrivalica", pa sve ovo i te kako ima veze sa svetom magije u kojem obitava Hari Poter. Nije čudo što je u publici bilo mnogo dece koja su navijala i bila spremna da se upuste u igru. Ali, ideja organizatora nipošto nije bila puka zabava.

To je, zapravo, bio javni trening kvidiča, sporta koji je nastao po uzoru na onaj koji se igra u "Hariju Poteru", ali prilagođen "normalcima", tj. nama običnim smrtnicima koji ne možemo da letimo na metli.

Umesto toga, mi stavljamo metlu između nogu, jednom rukom je držimo a drugom bacamo loptu. I sve to nije nimalo lako.

- Sport je kombinacija rukometa, odbojke, košarke, ragbija, američkog fudbala, rvanja. Povrede mogu da budu nezgodne, ali su zato i prilično stroga pravila za fauliranje - priča Tanja Šobat iz organizacije.

Ideja ovog javnog treninga bila je da se privuku članovi, jer trenutno nema dovoljno ljudi da bi se ovaj sport ozbiljnije pokrenuo i u Srbiji.

A u svetu već se održavaju prvenstva i vrte milioni oko transfera igrača. Sport zvanično postoji od 2010. godine, a razvio se na američkim koledžima.

Pokušao sam da protumačim pravila, ali bezuspešno. Donekle ih shvatim, a onda odustanem. To je, kaže Tanja, sasvim normalno - pravila zaista jesu komplikovana, a jučerašnji trening bio je samo upoznavanje sa nekim pokretima i, što je najvažnije, sa veštinom jahanja metle, odnosno nošenjem šipke među nogama.

Najpre su se igrači dobacivali loptama, potom su se uključili imališani, onda je usledila igra koja liči na "između dve vatre", a na kraju se podigla i prašina, ljudi su se otimali oko lopti i sve je delovalo poprilično izazovno.

Koristi se nekoliko lopti, a igra, kada bi se povela sa dva para golova izgledala bi otprilike ovako:

- Imamo tri gola, neki ljudi trče, šutiraju na golove i do tog mmomenta svi mogu da razumeju kako teče igra. Ali postoje i dva igrača sa strane koji gađaju i ometaju ove da bi ispustili loptu. Još dva igrača su potpuno nezavisna od cele te priče, a to su tragač i skrivalica. Skrivalica je čovek obučen u žutu majicu (u knjigama i filmovima o Hariju Poteru to je mala, zlatna loptica sa krilima, koja se lako i brzo "sakrije", otud i ime), a tragačev cilj je da ga uhvati i skine lopticu što znači i kraj igre. Kada neko gleda sport, a da nije upoznat sa njim, nije mu jasno šta se dešava, jer se igraju tri paralelne igre - objašnjava Tanja.

Devojčica koja je uhvatila skrivalicu u takmičarskom delu zove se Teodora Lazarević, a nadmetala se zajedno sa svojom sestrom Elenom. Kažu, nisu se pripremale, došle su sa tatom i mamom da vide o čemu se radi. Teodora je sa ponosom držala knjigu koju je dobila kao nagradu "Kvidič kroz vekove".

Zajedno sa Novosađanima trening je držao i jedan Nišlija, Dušan Đorđević (25), koji je već na doktorskim studijama Elektronskog fakulteta i prvi je igrač kvidiča u Srbiji.

- Prvi sam, tako bar legenda kaže. Pre dve godine sam se susreo sa kvidičem kada sam bio na studentskoj razmeni u Norveškoj. Tamo je bila gomila sportova koje si mogao da probaš u jednom semestru i ja sam kao fan Hari Poter univerzuma jednostavno morao da probam. Prvo sam otišao samo da gledam trening i završio rvajući se sa ostalim igračima u snegu. Nije baš naivno, fizička sprema je dosta važna jer pored igre loptom postoji i telesna igra, gde ima dosta rvanja i obaranja - priča je Dušan.

On je učestvovao i na klupskom evropskom prvenstvu, a kada je sa idejom o pokretanju sporta došao u Srbiju, nije mu bilo lako da objasni o čemu se radi.

- Drugari su bili onako, kao ok, kul je sve to, ali ljudi sa strane mislili su da jahanje metle baš i nije neki sport. Upoznao sam se sa ovom ekipom i priključio im se. Za početak je potrebna početna masa koja će da se upozna s pravilima i da se krene malo ozbilnije. Za jednu običnu igru neophodno je 14 ljudi koji će da učestvuju - kazao je Dušan.

Ako i vi želite da se oprobate u ovoj letačkoj igri, osim metle sada možete da nađete i društvo kojem možete da se priključite. I, ako niste pročitali nijednu knjigu o "Hariju Poteru", niti odgledali film, slobodno možete da se upustite u sport, lektira nije obavezna.

Novosadska kvidič liga je, inače, započeta kroz projekat "Lokomotiva" koji ih podržava.

KVIDIČ JE OD 2016. ZVANIČAN SPORT

Kvidič je postao zvaničan sport 2016. godine i do danas ima više od 20.000 registrovanih igrača širom planete. U velikom broju zemalja sveta postoje lige kvidiča, svake godine se održava i Svetsko prvenstvo u ovom sportu, a transferi igrača postaju sve skuplji i praćeniji.

Pravila su skoro ista kao u Hariju Poteru, samo su adaptirana za "nečarobnjački" svet.

VIDEO: Aleksandar nije čarobnjak, ali u njegovim rukama tiganj postaje dugme

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)