Preselila sam se na Maltu, mesečno zaradim platu za kojima Srbima treba 6 meseci: Budim se umorna i utrnula, ali nikad se neću vratiti

"Na Malti je lako naći posao, ali je teško zaraditi novac jer nas ovde niko ne plaća da sedimo"

Ako ste se nekad pitali kako zaista izgleda život na Malti, jedna devojka se potrudila da do najsitnijih detalja prikaže pravu sliku. U svojoj iskrenoj ispovesti opisala je kako joj se posle odlaska iz Srbije promenio život, koje su loše, a koje dobre strane migracije.

Nije se ustručavala da kaže i sa čim se teško bori na Malti, ali i koliko zarađuje, da li se ustručava kada ode u kupovinu. Kako je za Jug mediu rekla, ono što je u drugim krajevima sveta nezamislivo ili teško prihvatljivo, na Malti je svakodnevica. Zajedničko svima koju se dosele je da ne razmišljaju o tome šta su bili u državama iz kojih dolaze.

Preporučujemo

"Na Malti je lako naći posao. Teško je zaraditi novac jer nas ovde niko ne plaća da sedimo.

Radimo po deset i više sati dnevno, budimo se utrnulih ruku i nogu, neispavani i umorni. Da, naša satnica je između pet i osam evra. I da, na Malti smo u prilici da mesečno zaradimo onoliko koliko Srbi zarade za šest meseci.

Predivan je osećaj kada odeš u kupovinu i ne razmišljaš o sumi koju ćeš potrošiti, ne kalkulišeš i ne uklapaš budžet, još bolji osećaj je što znaš da tvoj posao ne zavisi od toga da li si pokazao dovoljnu zahvalnost svom pretpostavljenom zbog toga što te je zaposlio.Važni su rad, trud i zalaganje na poslu.

Malta promeni svakog od nas. Ili ojačaš, ili pakuješ kofere i vraćaš se kući. Meni je dala priliku da život živim punim plućima. Pružila mi je slobodu da pravim planove, najvažnije od svega, Malta mi je vratila osmeh na lice i veru u sebe i svoje sposobnosti.

I, koliko god da mi je teško što sam razdvojena od svoje porodice, što svoju majku vidim i čujem na viberu, što ne mogu nikog od njih poljubiti ili zagrliti onoliko često koliko ja to želim, znam da je dolazak ovde bio jedna od mojih najbolje donetih odluka u zivotu.

Odluku o napuštanju Srbije i dolasku na Maltu donela sam preko noći. I ako neko pomisli da je lako preseći sve i otići u nepoznato, u velikoj je zabludi.

Sa namerom da se u Srbiju ne vraćam, poslednje zbogom životu koji sam do tada vodila rekla sam sa strahom da li ću, zbog priznatosti srpskog pasosa u svetu i ugleda koji Srbi uživaju na Malti, uopšte proći pasošku kontrolu na aerodromu u Likvi.

Ja sam imala tu sreću ili nesreću da na Maltu stignem par sati nakon što je jedan Srbin ubio malteškog biznismena. Bila sam zapanjena činjenicom da sam bez ikakvih problema i zvanično postala jedan od emigranata koji je, u potrazi za boljim zivotom, dobio priliku da taj bolji život stvori na Malti.

Međutim, za život na ovom ostrvu me nista nije moglo pripremiti. Ni hiljade iščitanih internet stranica, ni tuđa iskustva…

Prvo što naučite je da ne verujete ni sebi, a kamoli drugima jer je istina ovde relativan pojam. Drugo što naučite jeste da osim sebe nemate nikog drugog na kog se možete osloniti. Ponajmanje se možete osloniti na državu iz koje dolazite.

Ako se pitate zašto, odgovor je jednostavan: Srbija ne raspolaže ni tačnim brojem koliko je njenih građana na privremenom boravku i radu na Malti. Za državu Srbiju, mi zapravo ovde ni ne postojimo."

(Telegraf.rs/Jug media)