Zašli smo u skriveno mesto u centru Novog Sada gde još možete zaviriti u nečiju sobu ili proćaskati na pendžeru (FOTO)

Almaški kraj je najstarije naselje Novog Sada

Skriven između prometnih bulevara i železničke pruge, na začelju centra, u Novom Sadu životari njegovo najstarije naselje: nekada zvano, a i danas poznato pod imenom Almaški kraj, premda se vodi kao deo nešto šireg kvarta Podbara.

U njega baš i ne zalaze turisti, tu nema romantičnih bašta kafića niti popločanih šetališta. Ali, moći ćete još da čujete zveckanje escajga iz nečijeg dvorišta, da nehotrice zavirite u neku dnevnu sobu, pretičete usporene Novosađane koji neprimetno hodaju ka svojim domovima ili odmeravate bicikliste dok vam vijugavom vožnjom dolaze u susret.

Možete se i ispričati sa nekim preko prozora, dok maca na simsu podize repić ili vas budnim okom posmatra radoznala pudlica.

Ulice su kratke, uske i ispreplitane. Nećete naći normalnu raskrsnicu, sa četiri kraka koji se seku pod pravim uglom. Ako nemate mapu možda ćete se i zagubiti, okolišati, tražiti prečice ili se poput igre u lavirintu pogrešnim putem vratiti na već viđeno mesto.

Dok je grad džigljao, Almaško naselje bilo je pušteno da, poput zaboravljene močvare, tavori u džungli koja je oko nega rasla. Novi Sad je, inače, ako u njemu niste dugo bili, postao pravi velegrad, u kome saobraćajne gužve mogu biti i gore nego u Beogradu. A Almaški kraj prkosi svemu tome, pa ćete umesto buke i sirena začuti lavež pasa iz nečije avlije.

No, na žalost svih koji prepoznaju vrednost starog i autentičnog naselja, ova četvrt daleko je od reprezentativnog starog jezgra grada kroz koji možemo da lutamo i da mu se divimo. Ona je pravi odraz toga kako se odnosimo prema urbanizmu u bilo kom gradu u Srbiji.

Tu ima starih seljačkih kuća, a njih nadvisuju lepše i veće, takođe prizemne, kuće koje su u neka srećna vremna bile ponos vlasnika. Danas se sa njih samo ljušti fasada. Ima i udžerica, nadgradnji, dogradnji, kako starih tako i novih. A onda iznad svega štrči i poneka zgrada, što iz doba FNRJ, SFRJ, što iz doba Srbije 21. veka u kojoj je divlja gradnja postala sasvim normalna stvar. Ima i smeća, urušenih kuća, zarđalih kapija, a ponekad u svem tom arhitektonskom bunilu izbije na videlo i prelepi toranj Almaške crkve - poznat po svom 'sabijenom' krovu.

Došlo je vreme i da se centar širi, jer u Novi Sad neprestano navire novo stanovništvo, pa je Almaški kraj postao veoma zanimljivo područje. Zapravo, deo njegovih uličica već su zaposeli kafići i prodavnice...

I naravno, neko se dosetio da tu probije novi bulevar, da poruši kućice i vijugave ulice, ali Almašani se pobuniše i na kraju oboriše urbanistički plan.

Formirali su i svoje udruženje "Almašani", jer tvrde da stari centar Novog Sada ne mogu da čine samo dve ulice, već da bi trebalo kroz jednu kulturno-istorijsku celinu sačuvanu od gramzivih graditelja, negovati i stari duh Novog Sada.

Bulevar, srećom, nije probijen, a sledeći korak biće da se celina trajno zaštiti. Za potpuno uređenje i stvaranje jednog uređenog i reprezentativnog kraja, trebaće mnogo vremena i novca...

Otkud u Bačkoj jedno naselje koje je urbanistički građeno kao u Otomanskoj imperiji? Ono po svemu odudara od panonskog stila naselja koji imaju ortogonalnu mrežu širokih ulica, najmanje dve glavne koje se seku i jedan centar na njihovom raskršću.

Zapravo, to je bilo mesto koje je spontano nastalo još pre nego što je i odlučeno da se podigne Novi Sad. Grupa ljudi iz nekadašnjeg sela Almaš kod Srbobrana odlučila je pre više od tri veka da se komplento preseli na obalu Dunava, uz sam Petrovaradinski šanac, gde se već obrazovalo naselje, preteča Novog Sada.

I bilo je tu stotinak porodica koje su podigle svoje kuće do pola ukopane u zemlju i jednu brvnaru na mestu koje je kasnije sagrađena crkva. Tu je bila močvara i nekoliko plovnih kanala, a jedan je vodio i u samo naselje.

Kao Venecija, samo ne tako romantično... Kasnije se naselje razvijalo i raslo, stare seljačke kuće postajale su gradske, a ma kako duh naselja bivao zapostavljen i ugrožen, on se ipak, bar u naznakama održao.

Sada je na potezu gradaka vlast, koja svojom kasom jedino može da pogura stvari sa mrtve tačke i od Almaškog kraja napravi staro gradsko jezgro koje će prkositi svemu onome što donosi masovna urbanizacija.

NAJUŽA ULICA - LAĐARSKA

U ovom kvartu nalazi se i najuža novosadska ulica - Lađarska. Lako ju je i preskočiti, jer je tako skrivena da samo upečatljiva plava tabla može da vam skrene pažnju da prolazite pokraj raskrsnice.

Jedna je od retkih ulica kojoj ime nije menjano u Almaškom kraju. Bile su tu: Mišja, Mesečeva, Zmijina, Crnog petla, Jazavčeva... Od tih starih naziva ostali su Lađarska i Zemljane ćuprije.

VIDEO: Filip i Jagoda na ulici zarade i do 140 evra za jedan dan, a nisu prosjaci:

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)