Svaki pedalj ovog zdanja budi najtužnija osećanja i seća na veliku tragediju: Posetili smo muzej "21. oktobar" u Kragujevcu (FOTO)
U arhitekturi je naglašena simbolika kragujevačke tragedije
"Bilo je to u nekoj zemlji seljaka na brdovitom balkanu, umrla je mučeničkom smrću četa đaka u jednom danu" , potresni stihovi Desanke Maksimović samo su jedan od podsetnika na veliko stradanje nedužnih žrtava Kragujevačkog masakra koji su počinili pripadnici Vermahta 21. oktobra 1941. godine.
Tog dana nemački okupatori su u Šumaricama streljali oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 učenika kragujevačkih srednjih škola i šegrta koji su već radili, kao i 15 dečaka, čistača obuće, od 12 do 15 godina starosti.
Prema nekim podacima, tog dana je streljano 2.796 lica (2381 u Kragujevcu i 415 u okolnim selima).
Telegraf je otišao u Kragujevac i posetio muzej "21. oktobar".
Muzej "21. oktobar" u Kragujevcu vratio nas je više od 70 godina unazad. Svaki deo ove tvorevine ima jako značenje.
U arhitekturi je naglašena simbolika kragujevačke tragedije. Osnova se sastoji od 30 radikalno uprošćenih kubusa, koji se grupišu u snopove, što predstavlja 30 masovnih grobnica u Memorijalnom prostoru.
Građevina različite visine i nepravilnog oblika, kao što je bila i različita starost streljanih, od dvanaestogodišnjaka do starijih ljudi od sedamdeset godina.
Tužna sudbina ovih ljudi prenesena je na svaki zid i utkana u svaki ćošak. Odusustvo otvora na fasadama simbolizuje bezizlaz i beznađe ljudi ispred mitraljeskih cevi, koji kao da su iznenada bili ubačeni u duboke, mračne bunare, dok otvori od pleksiglasa na vrhovima kubusa su udaljeni tragovi svetlosti i poslednji pogledi streljanih, upereni ka nebu.
Odmah na ulazu smo zatekli neobičnu skulpturu, pod nazivom "Kragujevački oktobar", sastoji se od dve različite celine, jedna, načinjena od originalnog nemačkog oružja i šlemova, predstavlja naoružane vojnike sa mitraljeskim cevima uperenim ka drugoj grupi, užasnutim, izrešetanim žrtvama.
Već na početku, prizor nikog ne ostavlja ravnodušnim.
Karte za ulaz i mini turu kroz prošlost koštaju simboličnih 100 dinara. Za taj novac vam se probude nekoliko različitih emotivnih stanja, tuga, bes, uzbuđenje, neverica.
Potresne poruke ljudi iz Topovskih šuma, užasnog koncentacionog logora, najeziviji je prizor, jer tada zaista shvatiš prenesenu sliku celog događaja.
Cveto zbogom, čuvaj decu...
Poslednji pozdrav:
Kako sama slika kaže, dosta su svete jedne Šumarice:
Poslednja prostorija na spratu je ispunjena tamom, a svetle samo male lampice na zidu. Kad se malo bolje približi, vidi se hiljade imena stradalih.
Na samom kraju nalazi se knjiga utisaka, u kojoj svi ljudi mogu da opišu koja su ih osećanja vodila kroz ovu tužnu istorijsku priču.
Na samom kraju, iza muzeja, naišli smo na skulpturu tri žene pod nazivom "Suđaje". Prema staroslovenskoj mitologiji, ove tri božanstvene žene dolaze posle rođenja deteta i određuju mu sudbinu.
Lepe devojke predstavljaju dobru sreću, dok stare žene lošu. Upravo stare žene koje su predstavljene na ovoj figuri prikazuju tužnu sudbinu ljudi koji počivaju u parku.
Branko Miljković, srpski pesnik, na samom izlazu muzeja posvetio je ove reči svim stradalim borcima: "I neka bude kraj i početak sveta koji će imati njihovo ime, i naše ruke ovde gde je istorija progovorila na sav glas, ovde gde ostaviše svoju krv da svetli, ovde gde od njihove smrti živi, zemlja, voda i vazduh."
(K.S)