Milica je urbani život u Beogradu zamenila toplinom doma u Dublju: To nije planirala, ali sada živi carski (FOTO)

Ovde mladi ljudi nemaju gde da rade i zbog zaposlenja odlaze u grad. Neće otići samo oni koji kod kuće imaju sigurnost pa ne moraju da se odreknu slobode vlastitog doma da bi živeli u iznajmljenom stanu – kaže Milica.

Pre četiri godine Milica je iz Mačvanske srednje škole izašla sa diplomom kuvara, a ove godine diplomirala na Visokoj hotelijerskoj školi i kao menadžer gastronomije se vratila u svoju školu kao – profesor. Tek je napunila 22 godine, a novim generacijama srednjoškolaca, koje se školuju za kuvara, sada prenosi svoje znanje i iskustva.

U letopisu Mačvanske srednje škole ime Milice Đukić, učenice druge generacije smera kuvara, ostalo je upisano među imenima najboljih đaka, koji su se, osim odličnim uspehom istakli i predstavljajući školu na takmičenjima i osvajanjem nagrada, piše "Mačva press".

Preporučujemo

Milica se vratila u školu koju je pohađala i u okrilje svoje porodice u Dublju. Povratku se najviše obradovala majka Snežana kojoj je Miličin odlazak na studije u Beograd bio najteži trenutak, bez obzira što je tada podržavala ćerku, baš kao i otac Miodrag i brat Milan.

– Imala sam želju da studiram u Beogradu i bilo je logično da ću otići i upisati Visoku hotelijersku školu. O povratku nisam razmišljala, a ipak sticajem okolnosti sam se vratila. Mada, moram priznati, kada sam ponekad mislila o tome šta bih radila ovde kada bi se vratila, priželjkivala sam da to bude u školi koju sam završila. Bila sam kod kuće duže vreme zbog bratove svadbe i poklopilo se da je bilo slobodno mesto u Mačvanskoj srednjoj školi – objašnjava Milica za "Mačva press".

Ona nije izuzetak u generacijama mladih školovanih ljudi za koje nema posla. Mada, u njenoj profesiji, sa veštinama i znanjem se malo lakše dolazi do radničke knjižice, ali onda nastaju dileme da li mlad obrazovan čovek može od svoje plate da samostalno živi i planira budućnost. U Srbiji je to još uvek teško, zbog čega je mnogima po završetku školovanja roditeljski dom oaza sigurnosti iz koje je jedino moguće planirati "na duže staze.

Tako i Milici. Samačku sobu u Beogradu zamenila je toplim domom u Dublju.

– Sve je u Beogradu lepo, u Dublju nema mnogo čega što u gradu čini život sadržajnijim i bogatijim. Sve je tamo lepo, ali kod kuće je lepše. U gradu se brzo živi, gužve su, buka, na dohvat ruke je bezbroj privlačnih događaja, manifestacija. U selu, opet, bez obzira što može da nedostaje ono što pruža grad, ima ljudi sa kojima se svakodnevno družim, sa kojima popijem kafu, sa prodavačicom u prodavnici se ispričam.  Ovde mladi ljudi nemaju gde da rade i zbog zaposlenja odlaze u grad. Neće otići samo oni koji kod kuće imaju sigurnost pa ne moraju da se odreknu slobode vlastitog doma da bi živeli u iznajmljenom stanu – kaže Milica.

Njena priča o gastronomiji donekle ima klasičan početak. Od malena je, kaže, sa majkom u kuhinji nešto pripremala. Seća se kako je kao desetogodišnja devojčica naučila da pravi kolače i priprema poneko jelo, a kad je bila u sedmom i osmom razredu već je samostalno pravila torte. Zato je školovanje za kuvara, posle završene osnovne, bio jedini put kojim je odlučila da krene.

Poslastičarstvo je "žica" koju je kod sebe otkrila i ozbiljno mu se posvetila. Njeno ime ćete lako pronaći na internetu gde su registrovane brojne medalje koje je kao uspešan student i član Kulinarske asocijacije Srbije osvojila na takmičenjima u zemlji i inostranstvu.

– Tu sam se najviše pronašla. U pripremanju kolača i torti sam imala najviše uspeha. Kad pravim kolače opuštena sam, a prija mi sloboda u izboru oblika, ukusa, dekoracije, mogu da napravim kolač iz svoje mašte koji nikoga neće ostaviti ravnodušnim. Sve kolače i torte koje sam pripremala na brojnim takmičenjima sam sama osmislila – priča Milica za Mačva press.

U Miličinoj "knjizi recepata" nisu samo obični, slatki kolači.

– Kolač ne mora da bude sladak. Može da bude slatko-slani, slano-nakiseli – kaže.

Upravo je za neobičan kolač sa ljutom paprikom i čokoladom osvojila brozanu medalju, a prošle godine na takmičenju u Makedoniji zlatnu za tortu od bundeve.

– Kod nas se bela bundeva uglavnom peče, a ja sam napravila tortu. Bundeva se ispeče pa se kore filuju naizmenično kremom od bundeve i vanile – otkriva detalj svog neobičnog recepta.

Kada sa dnevnikom u ruci prolazi hodnicima škole koju je pohađala priseti se svojih srednjoškolskih dana. Uz podršku kolega, profesora koji su i njoj predavali, Milica se trudi da mlade kolege, učenike kuvarskog smera, uputi ih u tajne gastronomije.

(Telegraf.rs/Mačva press.rs)