O ovim seksualnim fantazijama sa ocem i bratom nikad nikome nisu pričale, a onda su progovorile i pokrenule polemiku da li je to nastrano

Snovi bi trebalo pre da nas podstaknu na razmišljanje, nego da nas uplaše

Kada je "Telegraf" objavio bizarnu priču o ocu i ćerki koji su u svom dvorištu uhvaćeni u seksu, usledila je, očekivano, lavina negativnih reakcija. Ali, dva u komentara bila su priznanja koje bi se malo ko usudio da ispriča čak i najbližem prijatelju...

Vest o Amerikancima koji su se bez ikakve stege oglušili o osnovna moralna pravila podsetila je naše čitaoce na scene koje su ih dugo tištile i pritiskale: slike seksualnog čina sa ocem i bratom opisuju kao jedno od najneprijatnijih iskustava u životu.

Preporučujemo

Ali, postoji jedna velika razlika: njihove fantazije dešavale su se u snu, a ne na javi.

Činjenica da je neko slike iz snova povezao sa stvarnim događajem, pa čak imao potrebu i da se anonimno ispovedi, govori o tome koliko je ono što su u snu proživeli za njih zapravo bilo traumatično.

Hrabrost da o tome pišu navela me je da tajanstvenu temu snova pokušam bar malo da rasvetlim i da ih ohrabrim. Razgovarao sam sa profesorom doktorom Milanom Milićem, psihijatrom i psihoterapeutom, kao i sa psihološkinjom Aleksandrom Janković.

Poruka stručnjaka je da seksualni čin u snu ne mora da ima i najčešće nema nikakve veze sa značenjem istog čina na javi. To važi i za sve druge porive poput nasilja i agresije koju u snovima "ispoljavamo" onako kako budni možda ne bismo ni pomislili.

Slike koje naviru iz naše podsvesti šalju nam poruke koje su toliko skrivene da je njihovo razumevanje gotovo uvek samo delimično. Jedno je sigurno, sadržajem iz snova ne bi trebalo preterano da se opterećujemo, a pogotovo ne da se osećamo krivima.

- Mnogo ljudi ima tu vrstu neprijatnih snova o erotskoj komunikaciji, kako sa roditeljima tako i sa ljudima u okruženju, što izaziva stid, gađenje i sramotu, ali to nisu realne figure, već neke unutrašnje projekcije. Ljudi ne treba da se brinu zbog toga, sve dok samo sanjaju. Bez obzira na to da li su prijatni ili ne, snovi su korisni jer bez rem faze nema relaksacije. Kroz san redukujemo neke psihološke tenzije kojih nismo ni bili svesni - priča psihološkinja Aleksandra Janković.

Pa ipak, nikakav abecedni sanovnik ili jednostavan ključ da u te snove proniknemo neće nam pomoći. Dubinska analiza snova može da bude deo individualne psihoterapije, što je ozbiljan i kompleksan pristup.

O snovima je sa posebnom pažnjom govorio još Frojd, a razvila se i takozvana dubinska psihologija. Međutim, kako kaže profesor dr Milić, nijedna legitimna teorija koja bi nam temeljno objasnila kako funkcioniše san nije još iznedrena. Svi su se, kaže, dotakli samo nekih delova slike.

- Snove nije potrebno toliko ozbiljno shvatati. Ne kažem da su beznačajni, oni mogu nešto i da nam pokažu i podstaknu na neko zanimljivo razmišljanje. Ali sve što se događa je ono što naš sistem proizvodi kada kontrolori, naš um i razum, zadremaju. Pojavljuju se faktori koji imaju toliko mogućih tumačenja, da to ne bi trebalo shvatiti dramatično. Snovi su slike, a slika je više od 1.000 reči - kazao je Milić.

Erotski naboj, kao nešto što je deo naše biologije u snu se oslobađa, preplavljuje neke druge misli i prepliće se sa drugim slikama stvarajući tako doživljaj koji nema nikakve veze sa pukim opisom onoga što smo "videli".

Seksualnost u snu može da simbolizuje i težnju za bliskošću sa nekom osobom, ili pak da se javi kao posledica preterane bliskosti.

- Ona prožima mnoga naša osećanja i činjenja, jer je to ultimativni zahtev naše vrste da nastavimo da živimo i upliće se u različite segmente. Međutim, ukoliko se san ponavlja, on bi mogao da ukaže i na neki problem ili konflikt i tada ne bi bilo loše da se porazgovara i sa nekim psihoterapeutom - kazao je doktor Milić.

NAŠE BIĆE NE POZNAJE MORAL

Sve to ima veze i sa prirodom našeg bića, ukazuje Milić. Da bismo razumeli prirodu sna, te slobodne igre naše podsvesti, možemo da pokušamo da shvatimo i priču o našem biću. Moral je ono što nam je potrebno da bismo živeli u društvu i od nas zahteva poštovanje normi kao što su zabrana incesta ili nasilja. Međutim, biće je samo po sebi naivno, nevino, ne poznaje zabrane i dozvole.

- Naša duša nije nešto što je rođeno sa nâukom, saznanjem o moralu. Naša bića hoće prijatnost, neće bol. Biće nije ni dobro ni loše, ono samo hoće da živi - objašnjava doktor Milić.

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)