Mihajlović poručila da je za pad Srbije na Duing biznis listi odgovorna Vlada Srbije: Započeli smo krupne reforme, efekti vidljivi naredne godine

Mi smo ti koji vodimo i organizujemo proces i mi smo ti koji smo odgovorni i kad je dobro i kad je manje dobro - izjavila je Zorana Mihajlović

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović izjavila je danas da je od decembra 2015. do 2018. godine doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju, što je, tvrdi, daleko više od broja rešenja donetih u poslenjih 30 godina. Osim toga, ona je prokomentarisala i pad Srbije za pet mesta na Duing biznis listi i poručila da je za to odgovorna Vlada Srbije, ali i dodala da plasman Srbije na 48. mestu među 190 zemalja nikako nije loš rezultat.

Mihajlović je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekla da su izmene i dopune zakona o ozakonjenju konačne, te da je to poslednji korak u borbi sa divljom gradnjom.

Preporučujemo

- Verujem da nema više šta u zakonima da se donosi i mislim da sada samo treba da ovaj zakon potpuno, od početka do kraja, primenimo, a to znači da sve jedinice lokalne samouprave sprovedu sve ono što je kroz određena uputstva dato - rekla je Mihajlović.

Kako je navela, resorno Ministarstvo stoji na raspolaganju da pomogne u smislu kapaciteta, ali i u smislu same realizacije primene zakona.

Ministarka je apelovala na građane da ne grade nelegalno, jer je, kako je istakla, država obezbedila sve moguće uslove da građani mogu legalno i brzo da dođu do lokacijskih uslova i građevinskih dozvola.

One koji su gradili nelegalno i nalaze se u postupku ozakonjenja, ministarka je pozvala da taj postupak završe što pre, jer ta nekretnina neće moći da funkcioniše u budućnosti.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je rekao da će izmene i dopune zakona o ozakonjenju pomoći da se u Beogradu, ali i svuda u Srbiji problem bespravne gradnje konačno reši.

- Ono što je za nas najvažnije, to je da nam je ovaj zakon omogućio da sve građevinske inspekcije budu skoncentrisane na nivou Beograda, a to znači da će odmah posle stupanja zakona na snagu, već tokom novembra sve građevinske inspekcije sa opštinskog nivoa preći na Grad Beograd i mi ćemo, kao Grad biti odgovorno za to šta se radi - rekao je Vesić.

Kako je istakao, Grad je hteo tu odgovornost zato što želi da se bori protiv bespravne gradnje.

MIHAJLOVIC: ZA PAD SRBIJE NA BIZNIS DUING LISTI ODGOGORNA JE VLADA

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture izjavila je da je za pad Srbije za pet mesta na Duing biznis listi odgovorna Vlada Srbije, ali i dodala da plasman Srbije na 48. mestu među 190 zemalja nikako nije loš rezultat.

- Mi smo ti koji vodimo i organizujemo proces i mi smo ti koji smo odgovorni i kad je dobro i kad je manje dobro. Ovo nije nikako loš rezultat. Biti u prvih 20 odsto ekonomija sveta sa najboljim privrednim okruženjem, boriti se sa Švajcarskom i drugim najrazvijenijim zemljama za bolje uslove poslovanja je dobro, ali mi nismo zadovoljni - rekla je Mihajlović.

Odgovarajući na pitanja novinara u Vladi Srbije, ona je rekla da postoje određene stvari koje treba uraditi i da će ministarstva morati da ubrzaju svoje poslove.

- Mi ćemo to uraditi sigurno do kraja godine, kako bi određene efekte videli naredne godine. Započeli smo reformu katastra i očekujem da imamo elektronski katastar i da sledeće godine to i te kako vidimo na Duing biznis listi - rekla je Mihajlović i dodala da očekuje da će Srbija biti na mnogo boljoj poziciji.

Srbija se ove godine, među 190 zemalja sveta, nalazi na 48. mestu po lakoći poslovanja u odnosu na 43. mesto u prošlogodišnjem izveštaju, iako joj je povećan ukupan broj bodova po lakoći poslovanja, navodi se u juče objavljenom izveštaju Svetske banke "Doing Busineš 2019: Trening za reformu".

Glavni razlog ovog pada u rangiranju je brži napredak koji su druge zemlje ostvarile po pitanju regulisanja svog poslovnog okruženja, saopšteno je iz Svetske banke.

Od zemalja sa prostora bivše Jugoslavije ispred Srbije se na "Duing biznis" listi nalaze Makedonija (10. mesto) i Slovenija (40), dok su iza nas Crna Gora (50), Hrvatska (58) i Bosna i Hercegovini (89).

(Telegraf.rs/Tanjug)