Markova krv pala je na zemlju u kojoj je potom sahranjen: Groblje krije sećanje na sablasno poslednje streljanje mladog ubice

Marko je poslednji streljani građanin u prokupačkom kraju i jedini osuđenik na smrt čije ime je upisano na gradskom groblju

Niski mermerni spomenik izdiže se iznad korova, na njemu još stoji jasno napisano ime Marka Pavićevića. Zemlja krije čemernu priču o jednom zločinu mladića i potonjem streljanju, koje još pamte i prepričavaju stari seljaci iz njegove Čungule.

To je bilo i poslednje streljanje u prokupačkom kraju koje je po kazni sprovedeno nad zatvorenikom, a Marko je jedini osuđenik koji ima svoje obeleženo mesto na gradskom groblju.

Preporučujemo

Dželati u crnom stajali su na tom istom groblju kraj njega dok je u tišini među spomenicima pušio svoju poslednju cigaretu. Limeni kovčeg i raka bili su spremni. Čekali se samo da izgovori svoje poslednje reči: "Žalim što ih sve nisam pobio".

Kako nam je po sećaju ispričao tadašnji blački policajac Zvonko Prelić, taj slučaj je potresao čitav kraj.

- On je zbog svađe oko vodenice ubio strica, strinu i jedno njihovo dete. I danas se prepričava taj slučaj - kazao nam je Prelić.

Iz te porodice preživelo je samo jedno dete.

Tomislav Matić (67) koji dobro poznaje prokupačko groblje, jer živi u blizini i održava pojedine grobove kaže da se seća samog streljanja.

- Bio sam dečak od devet godina. Sećam se da je suđenje bilo u sadašnjoj zgradi Doma kulture. Posle presude su Pavićevića dovezli na groblje u džipu. Pustili su ga da ispuši cigaretu. Sa njim su bila trojica u crnim mantilima, a ja sam nedaleko odatle brao travu za zečeve, pa sam sve video. Taj događaj mi se zauvek urezao u pamćenje - kaže Tomislav.

On dodaje da su ga oni koji su izvršili streljanje kada je ispušio cigaretu pitali da li je gotov i ima li nečeg za čim žali.

- Tada je Marko rekao da žali što ih nije sve pobio - seća se Tomislav.

Nakon toga osuđeni se povukao dva koraka unazad, a dželati u crnim mantilima su izvršili kaznu. Pošto je lekar utvrdio da je preminuo, stavili su ga u limeni sanduk i sahranili.

Jedno vreme je njegova majka dolazila na grob, ali kako kaže Tomislav, odavno nikog nema.

(B. R.)