Vladova mašina ima pola veka, najstarija je u Ruskom Selu, a i dalje "šije" sve moderne: Zahvaljujući svom dedi, on danas izdržava porodicu (FOTO)

Traktor marke "belorus" bio je nekada prestižna mašina u poljoprivrednim gazdinstvima

Najlepše nasledstvo koje sam mogao da dobijem od svog pokojnog dede, upravo je ovaj traktor. Poznati "belorus" bio je prvi veliki traktor u Ruskom Selu, mestu kraj Kikinde. Deda ga je kupio 1967. godine od Novokozaračke zadruge, a sem istrošenih guma, traktor ima sve originalne delove – počinje svoju priču za Telegraf.rs, ponosni mladi poljoprivrednik Vlado Kovačević (24) sa severa Banata.

Ne samo što nosi dedino ime, Vlado je nasledio i dedine gene. Vredan i pošten mladić, uprkos mladalačkim godinama, ne mari za "avione i kamione", pored rada u firmi, Vlado se bavi poljoprivredom i to upravo uz pomoć dedinog traktora sa kojim obrađuje njihovu porodičnu zemlju.

Preporučujemo

- Deda Vlado je bio vredan i pošten čovek, on i baka su  ceo život radili u poljoprivredi, hranili stoku i obrađivali zemlju.  Ja sam treća generacija u porodici koja nastavlja stopama naših predaka. Traktor je deda kupio od Novokozaračke zadruge, bio je traktorista po profesiji, radio je u Poljoprivrednom kombinatu "Banat" i odatle je otišao u penziju - dodaje Vlado.

Traktor marke "belorus" bio je nekada prestižna mašina u poljoprivrednim gazdinstvima. Stari "Rus" je ratarima omogućavao mnogo lakši rad na njivi. Sa konjske snage prešlo se na mašinsku.

- Sa ovim traktorom rasle su mnoge generacije. Deda je obrađivao oko 15  jutara naše zemlje, koju i ja sa ocem danas obrađujem. Ne samo da je našu zemlju radio, sa njim je deda pomagao mnogima i u okloni našeg sela, u Kozarcima, Banatskom Velikom Selu, Nakovu. Sa njim se sve radilo, kao što i mi danas radimo - sejemo, oremo, prskamo, prevozomo detelinu, kukuruz, bacamo đubrivo - priča nam ponosni unuk.

Traktor nema kilometražu,ali ima broj pređenih sati

Stara mašina da može da priča, ko zna šta bi nam rekla, koliko je i čega prenela preko "leđa". Pošto ovi traktori nemaju kilometražu ,već broj pređenih sati, merač mu već odavno ne radi. To nas ni ne čudi, jer za pola veka koliko je radio i zemlje obradio, sati su odavno prestali da se broje.

- Bio je osnovno oruđe za rad, odnosno mašina koja je našoj, ali i mnogim porodicima olakšala rad na njivi. Baba i deda svoj mukotrpan rad sa konjima, zamenili su ovim traktorom i zato je on za mene mnogo više od obične radne mašine- ističe nam unuk Vlado.

I dok mladi odlaze iz sela, Vlado je odlučio da svoju dedovinu ne napušta. Ostao je u porodičnoj kući, nedavno se oženio, a porodica Kovačević bogatija je i za malu naslednicu, četvrtu generaciju koja se već slikala u pradedinom traktoru.

- Ponosan sam na svoju porodicu, na svoje roditelje koji su pre svega stvorili radne navike u meni. Sve je to stvar vaspitanja, deda je tako vaspitao oca,on mene i sestru. Dobio sam nasledstvo, ali ne da ga trošim, već da sa njim stvaram i radim, mudar je bio deda i  hvala mu na tome - kaže nam ponosni naslednik starog dobrog "Rusa".

(Dragana Ivanić)