U iskrene stihove jednog kamiondžije stala je sva težina njihovog posla: Umorni oni, celi dan voze. Večeras će neko pivo da "dignu"

Posao vozača kamiona iscrpljujuć je i za dušu i za telo, a iz najtežih trenutaka rodi se i pokoji poeta

Stalno na drumu, daleko od najmilijih. Hiljade umornih kilometara za volanom teškaša stalo jeu stihove šofera.

Mada obgrljena nije rima svaka strofa bila je takva porodicama vozača u pesmi koju ju je Marko Pantović objavio u Fejsbuk grupi "Vozači kamiona", a prenosimo je u celosti:

Preporučujemo

I dan se ovaj približi kraju,

Vikend novi počinje sada.

U krevet umorni šoferi ležu,

Dok noć se spušta iznad grada.

Umorni oni, celi dan voze.

Večeras će neko pivo da "dignu"

Još sutra malo vozit se može,

Pokušaće oni kući da stignu.

Preko vibera noćas svoje zovu,

Nasmejana lica dece da vide,

Pričaju malo sa ženom svojom,

I onda svako u krevet ide.

Pomole se Bogu za voljene svoje,

Da ih Bog čuva od svake muke,

Doći će brzo oni kući,

Zagrliće njih sa obe ruke.

Ko vozi nocas srećni mu puti,

Pune gume i odmorna glava,

I Laku Noć svakom kolegi,

Što u toplom krevetu spava.

(M.Ro.)