Bili smo na mestu gde je pre 10 dana čovek poginuo zbog dima i upali u novi požar: Vatrogasci preklinju seljake da ne pale njive (VIDEO)

Srećom, vetar je lagano posustajao, a vatrogasci su uspeli da stignu preko okolnih njiva i lokalizuju požar

Stižemo autom na prelepu parcelu, oivičena šumarkom, usred nje jezerce, negde kraj Morave, u ataru opštine Lapovo. U kukuruzištu kraj parcele i šumarka - požar! Neko je zapalio ostatke sasušenih stabljika i otišao. Vetar počinje da duva, vlasnik parcele istrčava iz vozila pa preko njiva do požara - da učini bilo šta. Trčeći zove telefonom vatrogasce. Novinar i fotoreporter Telegrafa trče za njim, da zabeleže i gase.

Preporučujemo

Ekipa Telegrafa 27. oktobra oko 15 sati krenula je po priču o lepoti ovog kraja i jednoj dobroj ideji. Zatekli smo požar od spaljene strnjike i to nedaleko od mesta gde je pre 10 dana u lančanom sudaru sedam vozila na auto-putu, uzrokovanom dimom sa upaljenih njiva, poginula jedna osoba. Beograđanin star tek 19 godina.

- Ne mogu više da shvatim, čovek je zbog paljenja njiva i dima na auto-putu poginuo 18. oktobra. I sada opet isto. Zbog vreline od upaljenih okolnih njiva nama je istog dana naneta velika šteta na sadnicama paulovnije. Nestalo sve što smo radili mesecima - kaže Željko Iličić iz Lapova.

Ekipa Telegrafa i Iličić mogli su samo bespomoćno da čupaju osušene stabljike kukuruza do šume, kako požar ne bi zahvatio i drveće. Ali, pri svakom naletu vetra, to je postajalo nemoguće. Srećom, vetar je lagano posustajao, a vatrogasci su uspeli da stignu preko okolnih njiva i lokalizuju požar. Policija je sprovela uviđaj.

Smrtni slučajevi u saobraćajkama izazvanim dimom sa njiva na putevima, ljudi spaljeni na svojim parcelama, izgorele komšijske njive, urnisan specijalni rezervat prirode - sve to i dalje nije mnogima u Srbiji dovoljan razlog da prestanu da pale ostatke od žetve.

Na pitanje zašto to čine, poljoprivrednici kažu - zato što je tako najlakše i najjeftinije.

- Stvar je u tome da u slučaju da pšenicu želiš da poseješ na njivi na kojoj je do pre par nedelja bio kukuruz, tu imaš veliku masu biljnih ostataka. Mi paori, obični smrtnici, imamo "malokalibarske" (lake i srednje) tanjirače, kojima ne možeš da usitniš i izmešaš tu biljnu masu sa zemljom da bi kvalitetno mogao da obaviš setvu pšenice. U protivnom, dobar deo semena polažeš u lišće i ljuske kukuruza, pa ono ne nikne i satruli.

Uz to, ova jesen je izuzetno sušna, pa oranje kao priprema za setvu pšenice, tokom koga se uredno zaoru ti biljni ostaci, em što izbaci velike tvrde grudve sasušene zemlje koje je teško usitniti, em što je potrošnja goriva i 50 odsto veća od uobičajene. Sa ovom cenom goriva, ne dolazi u obzir. Takođe, naprežeš traktor, plug i sva ostala oruđa na granici toga što mogu da izdrže. Probao sam i to i namučio se - objašnjava zemljoradnik koji se predstavlja sa Gagi i koji pali strnjiku na svojoj njivi.

Ipak, kako tvrdi, ne rizikuje time ni štetu na tuđim njivama ni bilo kakvu tuđu nesreću.

- Preduzmem sve mere da bezbedno spalim biljne ostatke sa svoje njive. Vatru nikada ne ostavljam bez nadzora, ne odlazim kući dok sve ne izgori. Nikada mi vetar nije vatru preneo na tuđu parcelu. Izvinite, ali nemam višak plugova za lomljenje niti višak para za gorivo - kaže Gagi.

Kako bi on sprečio nagli vetar da prenese vatru, onakav kakav je juče duvao u Lapovu, nije rekao.

Vatrogasci iz cele Srbije više ne apeluju, već preklinju seljake da ne pale njive, a vozače da prilagode vožnju uslovima na putu, odnosno smanjenoj vidljivosti od dima. Poražavajući je podatak da svake godine u Srbiji izgori nekoliko stotina hektara šuma, a najčešče su krivi ljudska nemarnost i nepažnja.

(M. R.)