Koju hranu jedan kardiolog nikad ne bi pojeo i koje profesije su pod najvećim rizikom? Dr Nebojša Tasić otkriva za Telegraf

O zdravlju srca treba misliti i pre nego što oboli. Da bi u tome bili uspešni ne samo lekari, već i pojedinci treba imati na umu da se potrebe svakog od nas pojedinačno razlikuju, ističu stručnjaci

Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga HISPA i Međunarodno udruženje za vaskularno zdravlje zajednički su održali kongres u Beogradu. Posetioci su iskoristili priliku da provere svoje zdravlje, ali mnogi su uz lekare i predavače naučili i ponešto o dve istaknute teme: prevenciji bolesti i personalizovanom pristupu pacijentu.

O tome je u hotelu Crown Plaza brujalo od 26. do 28. oktobra iz mnogo uglova i iskustava, koji su, čini se, neiscrpni.

Preporučujemo

- HISPA je poznata po tome što ima veliki broj centara i veliki broj lekara. Mi svi zajedno zauzimamo jedan front borbe protiv faktora rizika protiv kardiovaskularnih bolesti. To zahteva punu požrtvovanost lekara prema pacijentima, jedan fantastičan odnos lekar-pacijent jer samo na taj način možemo imati poverenje naših bolesnika i da uradimo nešto što se računa kao nemoguće, a to je da im promenimo stil života, kod onih koji imaju loš. To znači da moramo da identifikujemo bolesnike koji su rizični za infarkt i šlog. Moramo da vidimo gde su njihove slabe tačke da se zajedno borimo protiv njih. Upravo to zahteva jednu posvećenost, znanje, ali i edukaciju ne samo lekara već i pacijenata - priča profesor doktor Nebojša Tasić, predsednik Organizacionog odbora, predsednik HISPA i ISVH i dodaje:

- Napravili smo paralelu kongresa u čast godišnjice Prvog svetskog rata jer su ljudi zaboravili da je osim umiranja kao posledica rata ogroman broj ljudi tad izgubio život kao posledica infektivne bolesti: malarije, kolere, pegavog tifusa...

Prema njegovim rečima, danas, vek kasnije, situacija je takođe porazna - svaki drugi stanovnik Srbije umire od infarkta i šloga.

- Moramo svi zajedno da napravimo jasan front borbe protiv rizika, jer je to jedini način da se nešto uradi. Sve drugo je pokušaj da ih usporimo i zalečimo, a mi želimo da uđemo u srž problema, a prava srž je lečenje u ranom stadijumu. Prva barijera su lekari opšte prakse, koji takođe treba da unapređuju svoja saznanja - nastavlja kardiolog.

I da zavirite kao potpuni laik na predavanja, možete da naučite mnogo toga i postanete svesni "druge strane stetoskopa". Videćete da su se okupljeni lekari posvetili i onome što nam možda deluje kao najmanji detalj, a zapravo pokazuje svu kompleksnost medicine - aparat za merenje pritiska. Doktori sa različitih kontinenata koriste svakojake tipove, standardizovane veličine, u slučaju gojaznih ljudi mere i na podlaktici, čija se uspešnost i dalje ispituje... Deluje kao samo mali deo, a toliko je zapravo komplikovano i ima mesta za napredak.

- Danas je predstavljena onlajn edukacija. Moramo ići u susret novim tehnologijama i da omogućimo lekarima i da putem mobilnih i kompjutera budu onlajn i dođu do najnovijih saznanja - napominje dr Tasić.

Dr Tasić nam je odgovorio i na nekoliko pitanja koja se tiču kardiovaskularnih bolesti u Srbiji:

Šta Vi, kao lekar, nikad ne biste pojeli zarad svog zdravlja?

Izbegavam veoma slanu, veoma ljutu i veoma masnu hranu. Sve što je veoma začinjeno smeta, ne samo gastrodigestivnom traktu nego uopšte organizmu. Ovde upadamo u problem, u lične preferencije. Nekima je neka hrana veoma ukusna, nekima nije. Moramo prvo ispitati šta pacijenti vole, pa ako nije zdravo usmerimo ih na ono što jeste. To je Hispa program, personalizacija, vrlo težak proces, da kreiramo ličnu ishranu svakom čoveku. Komplikovano je i za lekare i za pacijente.

Svakodnevno ih daju, ali koliko se lekari pridržavaju sami svojih saveta?

To je sad drugi problem. Lekari kao lekari su dužni da brinu o pacijentu, to je posao, ali i oni sami postaju pacijenti. Moramo da razlučimo profesionalni i lični život. Idealno bi bilo da se oni susretnu. Nažalost, to često nije slučaj. I lekari su vrlo diverzifikovani u razne vrste specijalnosti, u razne koncepte rada, neko je i uložio manje ili više u svoju edukaciju...

Koje proefsije, prema Vašem iskustvu, imaju najviše problema sa srcem?

Novinari, lekari, političari, biznismeni...

Zdravlje srca, odavno poznato, mogu da naruše lako dostupni energetski napici. Međutim, sve je više vrsta preparata i suplemenata koji su svima dostupni, na dohvat ruke, a mogu da ozbiljno naruše zdravlje. Mislite li da bi njihovu prodaju trebalo bolje urediti zakonom?

Trebalo bi, ali mnogo je veći problem marketinška promocija raznih stvari i njihova internet promocija. Upravo zato ovakvi skupovi poput današnjeg služe da razlikuju kvalitetan suplement od manje kvalitetnog, mislim da je to pitanje jako važno.

Koliko generalno Srbi paze na svoje zdravlje?

Malo. Zato smo mi da tu da podignemo i zdravstvenu svest nacije.

Idemo li previše u krajnost, od potpune nebrige do hipohondrije?

Čini se da je takvih ljudi najviše, jer su uočljiviji. Ima mnogo ljudi u sredini. Mi želimo sve da ih obuhvatimo, ali jednog po jednog pacijenta.

Video: HISPA Kongres lekara u Crown Plazi

(Milena Rodić/m.rodic@telegraf.rs)