Snežana je studirala u Beogradu, pa se vratila na selo: 9 godina je čekala posao, dok joj se život preko noći nije okrenuo naglavačke (FOTO)

"Nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da sam studirala, sve ispite polagala u roku i diplomirala na vreme, a da sedim kod kuće, samo da kuvam i ne radim posao za koji sam se školovala"

Snežana Božić (30) iz Bogatića završila je srednju školu i fakultet u Beogradu, pa uprkos sjajnim prilikama koje joj je pružao odličan uspeh, dobre ocene i veliki grad, ipak odlučila da se vrati u rodno mesto. Ipak, brzo se udala za dugogodišnju ljubav, pa prešla u selo Belotić, gde žive sa njegovim roditeljima na poljoprivrednom imanju.

Tamo se desio novi preokret: godinama je odlagala da se ostvari kao majka, čekajući stalno zaposlenje. Kada je postalo jasno da joj se ta želja neće ostvariti, sa suprugom Dejanom je promenila prioritet - počeli su zajedničku borbu za potomstvo. Sve kockice su se lepo složile, mladi supružnici sada iščekuju prinovu, Dejan je u međuvremenu pronašao posao, a Snežana se nada da će ponovo raditi.

- Porodica je na prvom mestu, pa i ako se ne vratim na posao, potražiću drugo zaposlenje - kaže ona, a prenesi "mačvapress".

Od završetka studija ekonomije, pre devet godina, Snežana u radnoj knjižici ima evidentiran samo rad na određeno vreme. Devet godina čeka stalni posao, u međuvremenu se udala, ali najviše zbog neizvesne egzistencije, straha da ostane bez ugovornog radnog odnosa i podizanja deteta bez stalnog izvora prihoda, odlagala je proširenje porodice.

Suprug Dejan je napunio 36, ona 30, pa su, nakon skoro decenije iščekivanja da se Snežana zaposli "na neodređeno", promenili prioritete. Posle šest godina braka beba je na putu, a samo pukim sticajem okolnosti Snežana i Dejan će sa manje neizvesnosti dočekati prinovu. On je u međuvremenu dobio stalni posao, a njoj zakon o finansijskoj podršci porodici omogućava da za vreme porodiljskog odusustva prima naknadu u visini plate.

Snežana priznaje kako je planirala i priželjkivala da sve bude drugačije, ali se ne žali što ju je posle studija život odveo drugim putem - povratku na selo.

- U Beogradu sam pohađala srednju školu, a potom studirala i na kraju sam sam se vratila u selo. Nisam razočarana zbog toga, ali sam očekivala da ću se zaposliti u gradu. Sad mi je jasno da sam očekivala nemoguće, jer posle brojnih mejlova koje sam poslala niko nije hteo da me zaposli zato što nisam imala iskustva. Nisam mogla da se pomirim sa činjenicom da sam studirala, sve ispite polagala u roku i diplomirala na vreme, a da sedim kod kuće, samo da kuvam i ne radim posao za koji sam se školovala – priča Snežana.

Prihvatila je priliku koja se ukazala u opštinskoj upravi u Bogatiću 2013. godine, gde obavlja pripravnički staž i polaže državni ispit. Od naredne godine, pa do danas, radila je po ugovoru, povremeno i volontirala. Kao velikom radoholiku ništa joj nije bilo teško. Svaki posao u službi u lokalnoj poreskoj administraciji je savladala, postala je omiljena među kolegama i svi su je zapazili kao vrednog i odgovornog radnika.

Očekivanje da dobije stalno zaposlenje je, na neki način, bilo traumatično. Od kako su se uzeli, ona i suprug su razmišljali o proširenju porodice, ali su godine prošle u iščekivanju zaposlenja koje bi garantovalo sigurne prihode.

- U tom periodu sam htela da rodim dete, a želela sam i posao. Bila sam veoma opterećena i rastrzana neizvesnošću. Šta ako izgubim posao? Često sam sebi prebacivala što nisam rodila dete odmah posle fakulteta kada sam dve godine bezuspešno tražila posao - priseća se Snežana.

Sve godine neizvesnosti, opterećene velikim stresom, dovele su do borbe za potomstvo poslednje dve godine. Srećom, oboje su sve medicinske probleme prevladali i sve se završilo kao u najsrećnijem filmu - sada čekaju prinovu.

- Porodica i dete su sada u prvom planu, pa onda posao. Prihvatiću normalno i okolnost da se ne vratim na posao. Potražiću drugi. Konkurisaću za novi posao i dok budem na porodiljskom. Svekrva može pripaziti dete dok sam ja na poslu. Valjda će mi se posrećiti. Prvo porodica, pa sve ostalo - kaže Snežana.

Sa sadašnjim suprugom Dejanom je u stabilnoj vezi punih petnaest godina, od prve srednje.

Snežana i Dejan žive u porodičnom domaćinstvu sa njegovim roditeljima koji se bave poljoprivredom.

- Život na selu se veoma razlikuje od gradskog. Na selu se mnogo više radi i neizvesna je egzistencija. U selu nema mnogih sadržaja koji su dostupni u gradu. U Belotiću, gde živim naša sva rodbina je u krugu jednog kilometra i to je relacija za šetnju. Sutra kada bi htela sa detetom da prošetam parkom moraću do Šapca ili Bogatića. I moji i Dejanovi roditelji su vredni ljudi, rade sve seoske poslove, koji ni meni nisu strani. Kod roditelja u poljoprivrednom domaćinstvu sam sve radila - zaključuje Snežana.

(Telegraf.rs/macvapress)