Svi se plašimo zloupotrebe ličnih podataka, a i ne znamo šta sve tačno nosi predlog novog zakona koji bi trebalo da ih štiti
Problem je što brojni oblici zadiranja u privatnost nisu uopšte obrađeni u ovom zakonu, objašnjavaju stručnjaci
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koji je u skupštinskoj proceduri, ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe, upozorava Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Biometrija, video-nadzor, telefonske reklame, obrada podataka o ulasku i izlasku iz poslovnog prostora, kao i obrada jedinstvenog matičnog broja na internetu, samo su neke od problematičnih situacija tokom kojih naši podaci ni nakon usvajanja ovog zakona neće biti dovoljno zaštićeni.
Pravno ograničenje kojim se policiji, bezbednosnim agencijama ili privatnim kompanijama omogućava da zadiru u privatnost građana samo kada je to propisano zakonom, izbrisano je iz Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti koji se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri.
- Teško mogu da se setim nekog zakonskog teksta koji je tako loš, i mislio sam da je teško pokvariti taj predlog zakona, ali pokazalo se da je to ipak moguće - kaže Šabić.
On objašnjava da je izbačena jedna reč na dva mesta, reč - zakon.
- To znači da ono što je zakonom osigurano, ograničenja koja se podrazumevaju, da se neće više utvrđivati zakonom nego - nekako, a nije najjasnije ni ko će to raditi. Ko je tu reč obrisao - pita Šabić.
Problem je što brojni oblici zadiranja u privatnost nisu uopšte obrađeni u ovom zakonu. Tako se, na primer, postavljanjem hiljada i hiljada kamera za video-nadzor u stambenim, poslovnim i drugim objektima, ali i na otvorenom prostoru doprinosi bezbednosti ljudi, ali se i otvara veliko polje zloupotrebe.
Nije uređeno obaveštavanje ljudi da je objekat pokriven video nadzorom, kao i razlozi zbog kojih se uvodi, pristupanje sa snimcima sistema video-nadzora, način i rokovi čuvanja snimaka, vrsta prostorija koje se video-nadzorom ne smeju pokrivati...
Takođe, i dalje nije uveden red u zadržavanje naših ličnih dokumenata, njihovo kopiranje i skeniranje, iako se zna da loše baratanje ovim osetljivim podacima može da dovede do krađe identiteta.
Prekomerna obrada podataka zastupljena je i kada se radi o evidentiranju prisutnosti na radnom mestu, a pri čemu se ponekad obrađuju i biometrijski podaci kao što je očitavanje otiska prsta prilikom ulaska i izlaska iz poslovnih prostorija.
Istovremeno, podaci o ličnosti često se neovlašćeno koriste u svrhe neposrednog stupanja u kontakt sa građanima radi oglašavanja roba i usluga.
Šabić smatra da bi za poedine lakše prekršaje trebalo predvideti novčane kazne u manjim iznosima, što bi omogućilo sankcionisanje na osnovu prekršajnog naloga koji bi sam Poverenik izdavao. Na ovaj način, izbeglo bi se nepotrebno vođenje prekršajnih sudskih postupaka i učestalo zastarevanje tih predmeta.
Rajkov: Vaši lični podaci su najvrednija stvar koju imate
(Gorica Avalić/N1)