Nemanja je sa 23 godine završio 2 fakulteta, seo Nikoli Tesli u krilo i tako proslavio: Simpatični mladić je možda naslednik velikog naučnika (FOTO) (VIDEO)

On je dokaz da se sve može i da za neuspehe nema opravdanja

U životu je najbitnije imati plan. Ili dva. I plan posle tog plana. I plan kako da proslaviš kada ostvariš sve što si isplanirao. Zvuči zamršeno? Nemanji Aksiću ne. Sa 19 godina je upisao dva fakulteta. Sa 23 ih je, u razmaku od samo nekoliko dana, oba i završio. Prosek ne Elektrotehničkom 9,04, a na Hemijskom 9,17. Da li treba da naglašavam da oba ova fakulteta spadaju u red težih?

Svake godine Srbiju napusti i do 60.000 visoko obrazovanih, a to nas košta milijardu evra

Nisam sigurna da mi se neki sagovornik javio na telefon tako nasmejan i spreman na saradnju kao ovaj mladić iz Bora. Čestitke prima u sekundi i na intervju pristaje odmah, bez razmišljanja. A pažnju mi je privukao, osim svojom nespornom inteligencijom, i fotografijom napravljenom nakon diplomiranja.

Sa dva diplomska rada u ruci, seo je u krilo Nikoli Tesli, zadovoljno se i široko osmehnuo, i tako se slikao. Njegov ponosni brat Vladimir podelio je ovo na svom Fejsbuku, uz komentar: "Moj brat lud skroz, završio dva fakulteta".

U toj jednoj fotografiji stalo je sve: napor, trud, odricanje od svega drugog što nije fakultet. I to u prethodne četiri godine. Kada ga pitam da li je to planirao ili je slika nastala spontano, kao iz topa mi kaže:

- Iskreno, planirao sam. Sve je jasno. Znamo šta je sve Nikola Tesla uradio za nauku i čovečanstvo, znamo da je bio glavni konkurent Edisona, tako da je sad čast biti u njegovom krilu.

Govori mi ovo iz istog tog krila, sa spomenika koji mnogo godina unazad pruža podršku svim studentima Elektrotehničkog fakulteta. Ni sa Nemanjom nije bilo drugačije.

Sada, kad pored spomenika Tesli prolazi sa diplomom u ruci, osećaj je potpun.

- Prelepo se osećam, posle četiri godine teškog rada. Nadam se da će se isplatiti. Nije mi bilo teško da istrajem jer sam gajio jaku ljubav prema nauci i oblastima koje sam studirao, a imao sam i jaku volju. Bez nje se ništa ne može - kaže udobno smešten.

Iako sam pre susreta htela da ga pitam otkud ideja da studira dva potpuno različita fakulteta, sada se dvoumim jer mi je jasno da je njemu sve lako. Kao da mi čita misli, Nemanja kaže:

- Elektrotehnički i Hemijski jesu čudna kombinacija, ali ja sam na elektrotehnici završio smer biomedicinsko inženjerstvo i moje interesovanje je okrenuto biomaterijalima, tako da, ipak, između ova dva fakulteta postoji neka veza.

Dok se u zemlji večitih studenata Nemanjine kolege muče da završe i jedan fakultet, sa kakvim god prosekom, ovaj mladić nije napravio pauzu ni dan i odmah je upisao master studije.

- To mi je plan za budućnost. Prošle nedelje sam upisao master na hemiji i planiram još jednu godinu da budem ovde u Srbiji, pa ću dalje videti. Ako dobijem posao u Srbiji, ostaću. Ako ne, planiram da nastavim doktorske studije u inostranstvu - zaključuje Nemanja.

Ostavljam ga da još malo sedi u Teslinom krilu i dok ga posmatram - shvatam da je zaista sve lako ako znaš šta želiš i ako to mnogo želiš.

(J. Stakić/j.stakic@telegraf.rs)