U porodici iz Kikinde treća generacija pastira: Ko je nekada čuvao ovce bio je bogat čovek, a danas jedva kupi hleb (FOTO)
Danas kilogram vune ne vredi više od 40 do 50 dinara
Čuvanje ovaca u porodici Cucin je tradicija, stado su imali Radovanov deda, pa otac, a danas Radovan ima ovce rase vinterberg i cigaja.
- Stara narodna "koliko ovaca toliko i novaca" prestala je odavno da važi - počinje svoju priču Radovan Cucin iz Kikinde, jedan od poslednjih pastira na severu Banata.
- Ko je nekada čuvao i imao ovce bio je bogat čovek. Ja sam prvi traktor u životu kupio od mojih ovaca - kaže nam gazda Cucin.
Ovaj vredni stočar koji sa suprugom Mirjanom osim ovaca ima i po koju kozu, priča kako je sve počelo:
- Ovčarstvo je naša porodična tradicija. Moj deda je bio pastir u jednoj bogatoj porodici i radio je 24 sata kod gazde, kasnije je otac počeo da čuva ovce, a ja sam nastavio ono što su moji preci i započeli. Međutim, nije ovčarstvo kao nekada, sve je teže u ovom stočarskom poslu -kaže gazda Radovan.
RANIJE IMALI VIŠE OD 100 OVACA
U svom gazdinstvu vredni domaćin imao je preko sto grla ovaca, danas upola manje, sem ovčarstvom, bave se i kozarstvom. Svakodnevno ih Radovan izvodi na obližnju livadu na periferiji grada koja obiluje svežom travom.
- Ovce nisu zahtevne kada je reč o ishrani, pored zobi koja im se daje, one su vrlo korisne - tvrdi gazda Radovan. Sve što ostane na njivi, sav korov i strnjike nakon žetve ovce popasu.
Runo koje daju nekada je bilo na ceni. Ko je šišao ovce i imao vunu, taj je bio bogat čovek. Danas kilogram runa ne vredi više od 40 do 50 dinara. Radovan nam otkriva koja rasa najviše daje vunu:
- Cigaja je krupna rasa ovaca, ali obraslost vunom mala je po trbuhu i donjem delu vrata, pa je to razlog zašto daje malu količinu vune, dok je rasa virtemberg pogodna i za meso i za vunu. Od oko 100 ovaca dobije se i do 140 jagnjadi, ova vrsta je izuzetno plodna, a runo je gusto te se prinos vune kod ovih ovaca kreće i do 4,5 kilograma, a kod ovnova i do 8 kilograma.
KUKA OD KOJE OVCA "NE MRDA"
Posao nije lak.
- Ko ga ne voli ne treba ni da ga radi - kaže nam gazda Cucin koji i do šest sati dnevno provodi sa svojim stadom:
- Nije lako, ovce se moraju čuvati, nekada odu, odlutaju, pa ih sa svojim čuvarima vraćam ponovo na ispašu. Kada su nevaljale tada upotrebljavam "čobanski štap"- objašnjava mi gazda Radovan.
- Vidite ovu kuku, ona služi da povučem ovcu, uhvatim je za nogu i ona ne mrda.
TAJNA DUGOG ŽIVOTA JE U SURUTKI
U velikom domaćinstvu gazde Cucina potrebno je mnogo rada, bez pomoći supruge Mirjane, kaže da ne bi moglo da opstane veliko gazdinstvo. Kako se i na koji način pravi koziji sir i kiselo ovčije mleko tajna su vredne domaćice Mirjane Cucin:
- Mušterija ima, traže nam najviše koziji sir, on je zdrav i lekovit, uvek uz sir dajem i surutku. Imam jednog deku iz obližnjeg sela koji se godinama snabdeva kod nas, kaže da je u surutki tajna dugog života.
KO DRŽI STOKU USTAJE RANOM ZOROM, PRE SVITANJA, A POSAO ZAVRŠAVA SA PRVIM SUMRAKOM
Život na selu nije lak - priča nam Mirjana.
- Ustajemo ranom zorom, ranije sam imala krave, pa smo se oko 4 sata budili. Sada nešto kasnije, suprug me štedi - priča gostoljubiva domaćica i služi nas tvrdim kozijim sirom.
U gazdinstvu porodice Cucin pored ovaca, prisutna je živina, koze i druga stoka. Na banatskom livadama nekada je bilo više stotina pastira, danas ima svega oko šest domaćinstava koja gaje ovce i koze.
- Nema omladine, ne želi niko da gaji i čuva ovce, šta će biti posle nas, ne znam? Pa, zato staru narodnu "Nisam čuvao ovce sa tobom" ne bi trebalo u negativnom kontekstu koristiti, biti pastir nije lako, a kako više niko ne želi da čuva ovce, pastiri će biti u potražnji - zaključuje vredni čobanin Radovan Cucin.
VIDEO: U Grčkoj ovce nose PELENE i šetaju se na povocu
(Dragana Ivanić)