"Telegraf" otkrio tajnu rusko-srpskog humanitarnog centra: Evo koga oni "špijuniraju" i zbog čega (FOTO) (VIDEO)

iš nije slučajno izabran za centar, ali ne zbog blizine Bondstila, već zbog jednog mnogo prozaičnijeg razloga

Šest godina je prošlo od osnivanja Srpsko ruskog humanitarnog centra koliko i traje polemika o smislu i svrsi postojanja ove institucije koju su partnerski osnovale Srbija i Ruska federacija u Nišu. Zavisno da li se njime bavi istok ili zapad, o centru se govori kao regionalnom spasilačkom resursu osnovanom za brzo reagovanje u vanrednim situacijama do toga da se radi o kamufliarnom ruskom špijunskom bastionu, kako ga nazivaju zagovornici novog hladnog rata, bilo da su političari ili njima naklonjeni mediji.

Šta kaže premijerka Brnabić o statusu Rusko-srpskog humanitarnog centra?

Preporučujemo

U nastojanju da iz prve ruke otkrije da li je zaista u pitanju ruska verzija tajnovite „Zone 51“, novinar Telegrafa posetio je centar i sreo se sa direktorom Viktorom Pavlovičem Guljevičem, koga je imenova ruska strana i njegovim srpskim pandanom Bojanom Glamočlijom.

Prvo iznenađenje koje je odmah dovelo u sumnju tezu da je Niš u žiži špijunskih zbivanja, je veoma jednostavna procedura da se centar poseti. Jedan telefonski poziv i još jedan mail, bili su dovoljni da nam se otvore ulazna a zatim i sva ostala vrata Rusko srpskog humanitarnog centra. Nakon ljubaznog pozdrava od strane ruskog direktora, obavezu da nam bude domaćin, isključivo zbog komunikacije na srpskom jeziku, preuzeo je Bojan Glamočlija. Opušteno, strpljivo je izlagao zašto su Rusi došli baš u Niš i šta je cilj njihovog prisustva u Srbiji.

Video: Tajna rusko-srpskog centra u Nišu

Sve je počelo još 2007. godine kada smo zbog šumskih požara zatražili pomoć u avionima i helikopterima od Ruske federacije, sledećih par godina pokrenut je projekat humanitarnog razminiranja niškog aerodroma, pa su ponovo usledili požari.... Tada smo počeli da razmišljamo o osnivanju centra koji bi Srbiji skratio proceduru dobijanja pomoći od Ruske federacije. Zašto baš Rusi ?

Pa ova država već 27 godina ima Ministarstvo za vanredne situacije, u Moskvi postoje dve akademije koje se bave vanrednim situacijama, njihovo znanje i materijalna pomoć bila nam je i tada i sada potrebna. Baš te godine kada je osnovan centar imali smo velike požare, Rusi su poslali avione i ljudstvo, dve godine kasnije pogodile su nas poplave, opet su Rusi prvi stigli, baš zbog tih skraćenih procedura koje omogućava ovaj centar. Prošle godine ovde je mesec dana dežurao ruski helikopter i gasio požare po celoj Srbiji – priča Glamočlija.

Niš nije slučajno izabran za centar, ali ne zbog blizine Bondstila, već zbog jednog mnogo prozaičnijeg razloga.

- Niški aerodrom poseduje ogromne rezervoare sa vodom, najveći avion napuni se za manje od dvadesetak minuta pa je najpogodiniji za reagovanje u vanrednim situacijama – objašnjava kodirektor centra.

Poslednje tri godine, centar sprovodi obuku za spasioce iz Srbije a svoje kapacitete stavio je na raspolaganje i njihovim kolegama iz regiona.

Nakon obuke koju prodju ovde, vatrogasce, spasioce, pripadnike civilne zaštite i deminere šaljemo ih u Rusiju na povišenje kvalifikacije. Krajem decembra prošle godine smo dobili simulator za požare, dim i gas kakav ne postoji u regionu, imamo poligone za vežbu spašavanja iz ruševina, veštačku stenu, edukativne učionice, stazu spasilaca – nabraja Glamočlija.

Još nešto ima Srpsko ruski humanitarni centar, što je i povod glasina, da se iz Niša špijunira ostatak sveta. Međutim, Operativni centar koji je neprestano na vezi sa Nacionalnim centrom za upravljanje vanrednim situacijama u Moskvi „špijunira“ ali ne ljude, već prirodu.

Ovaj centar može odlično da se iskoristi u preventivnom smislu jer možemo da prognoziramo vanredne situacije, da izračunamo u slučaju poplava kuda će se kretati vodena stihija, koja će područja biti ugrožena, koliko vremena je ostalo za evakuaciju.... Odavde pratimo vanredne situacije u celom regionu, požare i ostale elementarne nepogode, to je resurs koji ima ogroman kapacitet. Iz tog razloga neprestano smo u kontaktu sa Medjunarodnom organizacijom civilne zaštite u Ženevi koja okuplja preko sto zemalja radi razmene informacija i organizovanja obuka – priča Glamočlija dok redom otvara vrata centra iza kojih se ne krije tajno oružje, već šatori, agregati, kreveti i ostala oprema koja služi za spašavanje života ljudi.

U besprekorno čistim i urednim učionicama poredjane su razne vrste simulatora a na jednom zidu čitava paleta čvorova koje vatrogasci moraju da znaju da naprave jer od te veštine zavise i njihovi i životi onih koje spašavaju.

Da je struka ipak ispred politike svedoči to što centar saradjuje sa spasilačkim službama mnogih zemalja čija zvanična politika nije uvek naklonjena Rusiji.

Nemamo problem da saradjujemo sa stručnjacima, oni prepoznaju naše kvalitete, naše mogućnosti, cene naše poligone i učionice. Kažu:

- Znamo šta mediji pišu o vama, da ste špijunska i vojna organizacija, ali znamo da posedujete odličnu stazu spasilaca, da imate poligon za pretragu iz ruševina, da radite po svetskim standardima.. Nas struka prepoznaje, kada dodje do političkog nivoa tu nastaju problemi, ali mi se u politiku ne mešamo i ne trudimo da bilo šta dokazujemo u tom smislu – nastavlja Glamočlija.

Argumentujući tvrdnju da su Rusi u Srbiju stigli da pomognu a ne da špijuniraju, Glamočlija podseća da je Sektoru za vanredne situacije donirano osamnaest vatrogasnih kamiona, četiri robota (tenka na daljinski za gašenje požara), dvadesetak lada niva, agregata, čamaca...

- Nas je ovde tek dvadesetak, računajuči tu i vozače, prevodioce i administraciju. Ne postoji ništa vojno, sve je humanitarnog karaktera. Mnogo bi nam značilo kada bismo potpisali Sporazum o privilegijama i imunitetima i na taj način se izjednačili sa svim medjunarodnim organizacijama koje su ovde, što ne bi imalo uticaja na naš diplomatski status, već bi nas oslobodilo dažbine koje sada plaćamo i na ono što doniramo Srbiji – zaključuje Glamočlija.

VIDEO: Ovako Putin puca iz novog snajpera iz fabrike Kalašnjikov

(D.K.)