Nakon skandala u Arilju, pitali smo prosvetne radnike kako se i kome dodeljuju gratis ekskurzije
Zbog visokih cena ekskurzija, mnogi roditelji nemaju novca da prijušte svojim mališanima to zadovoljstvo
Nakon prašine koja se podigla prošle nedelje kada su Dragiša Terzić, predsednik SO Arilje, i njegova supruga otišli besplatno na ekskurziju u Italiju sa maturantima gimnazije "Sveti Ahilije", a ostavili kod kuće učenike nisu imali novca da plate putovanje, odlučili smo da istražimo kako funkcionišu gratis mesta za ekskurzije. Ko određuje koliko će besplatnih mesta biti, ko će ići i ko je od koga preči?
Zbog visokih cena ekskurzija, mnogi roditelji nemaju novca da priušte svojim mališanima to zadovoljstvo. U tim situacijama uskaču škole koje dodeljuju besplatna putovanja jednom do dva učenika po odeljenju, ali sve zanima kako to zapravo funkcioniše.
- Mi kao agencija pre svega nudimo školske ekskurzije i organizaciju rekreativne nastave. U zavisnosti od toga gde se ide određuje se i broj gratis mesta za đake. Ipak to uglavnom zavisi od dogovora sa školom koja određuje koliko đaka će ići gratis i u skladu sa tim se određuje i cena ekskurzije ili izleta. Obično to bude mesto ili dva, kao što smo rekli sve zavisi od dogovora - kažu iz Mag turs tursitičke agencije.
Učiteljica iz jedne osnovne škole objasnila je kako se to radi u ustanovi u kojoj ona radi.
- Gratis mesta za odlazak na ekskurziju ili rekreativnu nastavu dobijaju učenici slabijeg materijalnog stanja, deca bez roditelja ili blizanci ukoliko ih u odeljenju ima. Naravno prednost uvek imaju mališani koji nemaju novca za ekskurziju i uvek prvo na njih mislimo - ističe učiteljica Slavica Plavšić.
Kako kaže o ekskurziji se prvo dogovaraju na savetu roditelja, gde se iznose predlozi i određuje cena, a zatim na roditeljskom biraju ko od mališana najviše zaslužuje da dobije besplatno putovanje.
- Sve zavisi od agencija. Nekada određujemo mi koliko će biti gratis mesta i samim tim određujemo cene, a nekada to urade agencije ukoliko je cena fiksna. Obično na 20 dece bude jedno mesto gratis, ukoliko su odeljenja veća. Pa na primer na 35 dece dobijemo dva mesta. Sve to ide po dogovoru. Naravno ja na roditeljskom pustim mame i tate da se sami jave ukoliko nemaju da plate ekskurziju - dodaje ona.
Ukoliko se niko ne javi učiteljica predlaže nekoliko mališana pa roditelji izglasaju.
- Sve češće me puste da sama izaberem jer smatraju da ja najbolje znam ko zaslužuje uzimajući u obzir i materijalno stanje i učenje i to da li je dete primeran učenik. Mnogo bude teško kad moram da izaberem između mališana, ali gledam da obuhvatim sve aspekte. Onda kada ima dva učenika koja su u istoj situaciji, jedno gratis mesto se deli na pola. - objašnjava učiteljica.
Ukoliko pak u odeljenju nema dece koja su siromašna, putovanje se prepušta nekom drugom odeljenju gde ih ima više..
Deca se u situacijama kada dobijaju gratis mesto, uglavnom osećaju ružno i sramota ih je.
- Među đacima, naročito u tom uzrastu, vlada neko dokazivanje u društvu. Kada dođe vreme da se ide na ekskurziju i da neko dobije gratis mesto decu je mahom sramota da se izjasne da nemaju novca za to jer će ih drugari zezati, pa ili krijući kažu razrednom starešini ili profesori sami znaju ko je u najlošijoj situaciji. Običaj je takođe da se takve stvari drže u tajnosti i da se ne zna ko ide besplatno kako bi se izbegla šaputanja među đacima a kasnije i zlonamerne šale. Neki čak i odbijaju ta mesta jer smatraju da ako nemaju onda treba da ostanu kod kuće, tada profesori treba da popričajju pažljivo sa njima i da im objasne da to nije uopšte sramota - istakla je Kristina Jovanović, dečiji psiholog iz Beograda.
Međutim nije uvek svima dobijanje gratis mesta bilo stresno. Nemanja iz Beograda sada ima 24 godine i dan danas se seća trenutka kada je dobio gratis ekskurziju.
- U tom trenutku je naša porodica bila u veoma lošem stanju, nije imalo šanse da odem na ekskurziju. Svi su se prijavili i ostao sam samo ja, a tada nisam imao pojma da bih mogao da dobijem gratis mesto. Bilo mi je mnogo žao što ne idem, i dok su svi pričali samo o ekskurziji, ja sam se izolovao od društva. Naravno ni u jednom trenutku nije tu bilo sramote zbog toga što sam siromašan već zato što mi je bilo žao jer ne idem. Međutim jednog jutra pozvao me je profesor i rekao mi da idem na ekskurziju besplatno. Bio sam presrećan, i sada se sećam njegovih reči kao da je juče bilo. Ni u jednom trenutku mi nije bilo glupo što su me odabrali kao nekog kome treba da se pomogne, jer da nije bilo toga ja nikada ne bih otišao na ekskurziju - ispričao nam je Nemanja.
(Telegraf.rs)