Srpska svetinja stara dva veka bila je ključna za našu istoriju: Opstala je do danas zahvaljujući knezu Milošu (FOTO)
Vazalne obaveze Srbije prema Turskoj nisu dozvoljavale da hrišćanski hram bude veći od džamije. Ali, uz svoje lukavstvo, knez Miloš uspeo je da napravi hram daeko veći nego što je predviđeno
Stara crkva u Kragujevcu, posvećena Svetoj trojici, obeležava 200 godina postojanja. Podigao je knez Miloš Obrenović, 1818. godine, kada je Kragujevac proglasio prestonicom Srbije.
Burni 19 . vek u srpskoj istoriji dobrim delom vrteo se oko stare kragujevačke crkve. Važne političke i kulturne oduke upravo su se tu donosile, pa tako i Sretenjski ustav.
Preporučujemo
Sveštenik je pitao srpskog mladoženju: "Da se nisi obećao nekoj drugoj ženi?". Odgovor je izazvao lavinu smeha (VIDEO)
Kikinda je grad heroja: Sve više ljudi skida svoju kožu da bi pomogli povređenim radnicima (FOTO)
Prva crkva u modernoj Srbiji, sagrađena je na desnoj strani Lepenice na mestu gde se nekada nalazilo staro groblje, prekoputa kneževog konaka, bila je deo dvorskog kompleksa Obrenovića.
Knez Miloš, dolazio je pre početka službe, i zauzimao mesto u tronu. Kragujevac, od turske kasabe sa oko 200 kuća, postaje duhovno sedište moderne Srbije.
- Kada je knez Miloš dobio dozvolu da sagradi jednu malu crkvu, koja će biti manja od Turske džamije, ona je imala nacionalni značaj, jer je ustvari pokazivala, da je došlo vreme nestajanja Turske vlasti u Srbiji, a ujedno da je Srbija vaskrsnula - kaže protojerej Milić Marković, starešina Stare crkve.
CRKVA, NE VEĆA OD GOVEĐE KOŽE
Priča kaće da posle propasti Prvog srpskog ustanka Turci su poskidali sva zvona novoizgrađenih crkava brvnara, kao i onih zidanih od čvrstih materijala i odnosili ih u Jedrene kako bi ih pretapali u topove.
Kragujevac nije imao crkvu jer je pretvorena u džamiju, već se parohijska crkva, za varoš, nalazila u manastiru Drača. Knez Miloš odlazi kod turskog paše, da moli da mu dozvoli izgradnju prigradske crkve.
Ovaj mu je dozvolio s tim da veličina crkva ne bude veća od površine jedne goveđe kože!
Ali tada je opet došla do izražaja urođena Miloševa mudrost. Prihvatio je ponižavajući predlog paše. Po dolasku u dvor izdao je naređenje da kovač iskuje najoštriji nož, i okupio abadžije i opančare. Naručio je da se najveći vo dovede zakolje u Kragujevcu. Onda je naredio:
-Napravite najtanje kaiše od bivolje kože. Posle od tih kaiša sašijte oplatu (pokazujući kako i nastavljajući kanap na kanap). I kad mi takvu oplatu napravite obeležite temelje crkve - rekao je.
Tako je započela izgradnja ove crkve Svete Trojice. Veličina sašivenog kaiša poslužila je da se odrede dimenzije temelja. Turski nadzornik je dojavio paši da je Miloš krenuo da zida veću građevinu nego što je bivolja koža. Paša je tražio da se radovi zaustave, ali kada je shvatio šta je Miloš uradio, priznao je da ga je nadmudrio i dozvolio da se sagradi crkva, jer nije rekao da koža mora da bude iscela.
Čak postoji priča da je kaiš odsečen odjednom, da nije šiven. Crkva je sagrađena od kamena, posvećena Silasku Svetog duha, arhitektonski je urađena u kontekstu vazalnog odnosa prema turskim vlastima. Nije freskopisana, nije imala zvonik i kube jer te 1818.godine, Turci nisu dozvoljavali da se čuju zvona u srpskim bogomoljama.
CENTAR VAŽNIH ZBIVANJA
U njoj su učili đaci gimnazije, stolovali prvi srpski mitropoliti i zajedno sa knezom i deputatima, donosili važne odluke.
Bila je simbol jedinstva crkve i države. Vek kasnije, i simbol pomirenja dve dinastije.
U porti su održavana skupštinska zasedanja, usvojen prvi srpski ustav, poznat kao Sretenjski, pročitani turski hatišerifi o autonomiji Kneževine.
- U vreme kneza Miloša, je napravljena crkva, naravno tu su dolazili njegovi naslednici, a početkom 20. veka u vreme vladavine kralja Petra, crkva je dozidana - kaže istoričar Nenad Đorđević.
Crkva u slavu Svete Trojice, ponosi se istorijsko-umetničkim predmetima iz svoje riznice.
Pretpostavlja se da je prestoni krst iz 18. veka donet sa Svete Gore. Živopis, kragujevačkom hramu, udahnjuje novi život.
Svedok mnogih stradanja i uzdizanja države, bila je i ostala,mesto okupljanja naroda. Svetionik duhovnosti, državnostii tradicije, koji povezuje tri veka.
Prva mitropolitska, saborna i dvorska crkva u oslobođenoj Srbiji, za veliki jubilej, prvi put u svojoj istoriji je oslikana. Kao spomenik kulture od izuzetnog značaja, pod zaštitom je države.
(Telegraf.rs/RTS/ Kurir)