Kakav su to pakt Srbi sklopili sa prirodom? Svet razaraju zemljotresi, oluje i beštije, a nas kataklizma zaobilazi

Nije da mi nemamo svoje muke, ali naši preci, slučajno ili namerno, uboli su lokacijsku premiju

Kada sve saberemo, ako smo sigurno sklopili neki dobar dogovor - to je sa prirodom Srbije. Poprilično nas je poštedela svog gneva, prelepa i pitoma, a istorija nas je nekako na vrlo pogodno mesto dovela.

U srcu Balkana nemamo more. Da ga priuštimo - ne ide bez kofera i pasoša. Mada smo ostali bez dobrih strana, izbegli smo slučajno i opasnosti vodene sile. Blago, na primer, mnogima nepristupačnom snu Havajima, ali samo na letovanju - kad ne radi vulkan.

Preporučujemo

Ovakav objekat do sada nije istraživan u Srbiji: U podrumu otkrivena srednjovekovna prostorija, a u zidove su uklesane tajne odajice (FOTO)

Slatki su i nilski konji, no nije pametno boraviti u blizini, jednih od najsmrtonosnijih životinja na planeti.

Mnoga detinjstva obeležile su snežne čarolije na zimskom raspustu i majke koje nisu mogle da nas uteraju u kuću. Ipak, pitanje je ko bi se preselio u Sibir.

Toliko je primera i da je nemoguće da ih merimo sa dalekim krajevima sveta: neuporedivi Uvac, vodopadi Stare planine... Pluseve smo,  naravno, naređali i za lepote koje imamo, a ne samo užase koje nemamo.

Ovo su samo neki od razloga zbog kojih treba da budemo zahvalni i čuvamo još više našu prirodu, kako joj i u budućnosti ne bismo plaćali visoke račune. Da napomenemo i u narodnom duhu - samo da se ne ureknemo.

EKSTREMNE TEMPERATURE

Svet: Najhladnije naseljeno mesto je selo Ojmjakon, u dalekoistočnom delu Sibira, gde je najniža izmerena temperatura -71,2 °C, a  kalifornijska pustinja Dolina smrti važi za najtopliji kutak plantete. U Dašt i Lut u Iranu izmereno je 70 stepeni.

Srbija: Graške znoja izbijaju kada pročitamo najviše temperature ikad u našoj zemlji zabeležene su 24. jula 2007. godine i to u Smederevskoj Palanci: 44,9 stepeni, prema podacima RHMZ-a-. Osuše se pored navedenih iranskih. Najnižu izmerenu temperaturu -39 stepena, zabeleženu 26. januara 2006. godine u Karajukića Bunarima, jeza je i zamisliti, ali ne bismo prelazili ovo nešto više od pola najekstremnije zabeležene u naseljenim mestima. Umereno-kontinentalna klima umnogome manje čeliči.

Ovog leta izbegli smo i velike prirodne požare, kojih su bile pune vesti iz Portugala, Nemačke, pa i Crne Gore...

KRVOLOČNE ZVERI, OPASNE VRSTE

Svet: Krokodil, zmije otrovnice, velike mačke, ajkule, nilski konj...

Srbija: Medved, vuk, komarac.

Poslednja kao prenosnik bolesti važi zapravo za najsmrtonosniju na planeti. Prenosnik je i virusa zapadnog Nila, ali ova najopasnija životinja na planeti u Evropi nije nanela štetu istih razmera kao u zemljama Trećeg sveta.

BLIZINA I PRISNOST

Svet: Ukoliko pratite bar jednu od američkih televizijskih emisija primetićete ove dve stvari: ne izlaze iz automobila i ne skidaju se sa društvenih mreža uz pomoću kojih se, ironično, najčešće skidaju. Retko gde da bi stigli da prepešače. U velikim gradovima da bi stigli do posla i zbog razdaljine i zbog prenaseljenosti pola dana provedu u automobilu.  Ostali delovi zemlje prilično su raštrkani, a u naseljima u kojima su kuće umesto zgrada je još razdaljinski gore, pa je i za dve ulice potreban automobil.

Upoznavanje i potencijalnog supružnika i veze za jednu noć skoro da se u celosti preselilo na društvene mreže.

Srbija: Cela naša država nema stanovnika kao neke metropole. Ali zato, dok prošetaš do prijatelja, na putu možeš da upoznaš budućeg dečka ili devojku, prijatelja iz osnovne, raspričate se sa omiljenom kasirkom. Nismo ni mi ostali imuni na društvene mreže, ali i dalje je mali procenat onima namenjenim ovakvim vrstama poznanstva. Ne bije nas džaba reputacija ljubitelja noćnog provoda i društvenosti.

ELEMENTARNE NEPOGODE

Svet: Lepota prirode Havaja ima i svoju mračnu stranu. Turističku oazu potresa aktivni vulkan, a vrela lava preoblikovala je krajolik.

U nekoliko meseci unazad surova strana prirode odnosila je živote na ogromnim područjima. Uragan Florens u SAD, oluja u Irskoj, tornado je čupao iz korena u Kanadi, a na skoro pa dnevne muke sa razarajućim zemljotresima Indoneziju je ove nedelje pogodio cunami. Svakog dana pitaju se da li će umreti.

Srbija: "Poljoprivrednicima je svejedno da li im je useve uništila pojava grada, karakteristična za naše podneblje ili tornado", jedan je od argumenata zašto ni nama nije lako. Međutim, ako paradajzu ili kupini nije bilo pomoći, pred gradom se živa bića i sakriju, kasnije pomognu, dok na područjima sa zemljotresima su male šanse, a pred lavom nikakve, i jedina opcija je  potpuna evakuacija. Najveću prirodnu katastrofu u poslednjih nekoliko godina, izazvale su još neukroćene reke. Najtužnija strana u poplavama maja 2014. godine je da je poginulo 33 lica.

KAKO SMO "ZAUZELI MESTO"

Istoričar Nemanja Jovanović opisao je ukratko razloge doseljavanje Slovena.

- Ne postoje nikakvi istorijski izvori koji nam tačno govore zašto su se Sloveni selili i zašto je deo te velike grupe izabrao baš Balkan. U smislu da niko nije zapisao "e idemo na jug, tamo je toplo i plodno". Shodno tome sve dalje rečeno je zaključak istoričara izvučen iz posrednih izvora (zapisa srednjovekovnih istoričara iz Vizantije i arheoloških nalaza). Smatra se da je najverovatniji pokretač seobe Slovena bio pritisak stepskih naroda (Huni, Avari...) koji su vrlo agresivno krenuli da prodiru u istočnu i centralnu Evropu. Kako su i Germani krenuli da beže na jug i zapad, tako su za njima krenuli i Sloveni jer nijedno pleme nije htelo bas da trpi njihovu poprilično surovu vlast - kaže Jovanović.

Tako je jedan deo Slovena krenuo ka jugu, najverovatnije jer se znalo da je jug plodniji i pogodniji za život, nastavlja.

- Međutim na Dunavu su naišli na vizantijske granice, i našli su se između čekica i nakovnja na neki način. S jedne strane nomadi su ih gurali, s druge strane Vizantija ih je kočila. Tada Sloveni kreću u svoje pljačkaške pohode i invaziju dalje na jug Balkana, stigavši sve do Peloponeza. Deo tih invazija je služio samo pljački, deo je pak imao cilj trajnije naseljenje na toj teritoriji - dodaje on i dodaje da  za to postoji nekoiko verovatnih razloga:

1. Deo tih zemalja je bio takođe plodan i pogodan za život, a dotadašnje stanovništvo ga je delom napustio zbog viševekovnih napada i pljački plemena s druge strane Dunava.

2. Opet, deo tih Slovena je dalje bežao od opresije stepskih naroda. Možda su mislili da će biti sigurniji u velikom carstvu poput Vizantije, možda im se činilo da ako odu dovoljno daleko stepski narodi ih neće dalje proganjati. Čak je moguće da su tražili sigurnost u brdsko-planinskim predelima koji su pružali zaštitu od konjice iz stepe.

3. Bogatstvo koje su videli u Vizantiji, te su mislili da ako se nasele na teritoriju tog carstva i sami mogu dobiti svoj deo. Naravno uz sve ovo treba uzeti u obzir da je deo Slovena ipak sarađivao s nomadima, bili deo njihovih invazina, te su na primer sa Avarima zajedno opsedali Carigrad.

- U suštini Sloveni su izabrali Balkan tražeći za sebe bolji i sigurniji život. Koliko su to dobili je sasvim drugo pitanje zaključuje Jovanović.

VIDEO: Ipak, iako znatno manje, imali smo svoje nepogode

(M.Ro.)