Dragan je kajakom oplovio Sitoniju u čast heroja Solunskog fronta: Porodica ga je tražila preko policije, a on lovio srpsku zastavu u moru (FOTO)
Na kajaku je proveo šest dana, a tokom pređenih 100 kilometara imao je i ozbiljne pehove
Dragan Žebeljan već godinama ne ide na more kao većina nas. On ne putuje avionom, pa čak ni automobilom i ne spava po hotelima. Dragan do mora stiže biciklom i spava na okolnim plažama, a ove godine otišao je korak dalje, pa je Sitoniju obilazio - kajakom.
Čovek bi rekao da je u pitanju sportista koji se celog života bavi biciklizmom, ali istina je da je Dragan prvi bicikl, i to polovan, kupio tek pre tri godine, a istog leta njime je otišao od Srbije do crnogorskog primoja.
Nije dugo čekao da se ponovo oproba u sličnoj avanturi, pa je okrečući pedale stigao do Grčke, do Hilandara. Put je trajao mesec dana, a dnevno je prelazio oko 100 kilometara.
- Mi cikloturisti vozimo polako, volimo da uživamo u vožnji. Znate, nije to obično pedalanje, jer mi nosimo i 30 kilograda tereta, što umnogome otežava vožnju - priča Dragan koji kada ne vozi radi kao pripadnik Sektora za vanredne situacije u MUP-u.
Plan mu je bio da sa prijateljem ove godine obiđe Krf u čast proboja Solunskog fronta, ali se ovaj plan raspršio kada kolega bicklista nije uspeo da dobije godišnji odmor.
- Policijski sam službenik i želeo sam da na neki način dam skromni doprinos sećanju na jedan od najvećih događaja u srpskoj istoriji. Na kraju sam odlučio da pređem Sitoniju francuskim kajakom "Itiwit" i da na taj način odam poštu našim ranjenicima koji su prevoženi francuskim brodovima preko mora - kaže on za Telegraf.
Kupio je francuski kajak na naduvavanje težak 11 kilograma koji može da se stavi u ranac, spakovao hranu, osam flaša vode i odeću u planinarski ruksak, uzeo vesla u ruke i iz mesta Vurvuru se zaputio oko poluostrva.
- Vožnja je bila baš spora, prosečno oko 3 kilometra na sat. Kao pešačenje, samo mnogo teže, jer je sve na rukama. Imao sam i upalu tetive desne ruke, ali prošla je relativno brzo.
Na kajaku je proveo šest dana, a tokom pređenih 100 kilometara imao je i pehova.
- Četiri puta mi se bušilo dno kajaka, pa sam išao sa probušenim dnom. To je bilo malo rizično. Lepio sam to kako sam mogao. U Sartiju sam kupio dušek na naduvavanje i stavio ga na dno kajaka.
Na sreću, nekoliko puta je uspešno izbegao kišu. Od jakog sunca na otvorenom moru žestoko je izgoreo, a spavao je po obalama gde je sve neuređeno, nigde prave plaže na vidiku.
- Tokom puta sam se susretao sa mirnim morem, ali bilo je i talasa. Tada mi voda upadne u kajak, pa je sunđerima izbacujem. Specifičan je kajak jer mora non-stop da se vozi, čim stanete da odmorite struje vas vrate pa ste džabe veslali - kaže Dragam.
Žaleći što ne ide do Krfa da oda počast nastradalim vojnicima, dao je svom putu patriotsku notu. Na kajaku je nosio zastavu Srbije.
- U jednom trenutku sam pogledao iza sebe i video da je nema, da je pala u vodu. Nisam mogao da dozvolim da je izgubim, pa sam se vratio po nju i našao je kako pluta među meduzama. Izvukao sam je iz vode, naravno. Naši preci su živote dali za tu zastavu i nisu dali da padne u najgorim bitkama, kakav bih ja bio da sam dao da nestane u miru - kaže Dragan.
Iako je stigao umoran, izgoreo, sa upalom mišića i probušenim kajakom, najteže mu je palo kada je saznao koliko se njegova porodica brinula.
- Neko je na Fejsbuku prokomentarisao moj put kao izuzetno rizičan i rekao da mogu lako da poginem na njemu. To je videla moja porodica koja se toliko uplašila što se ne javljam, da su od grčke kapetaniji tražili izveštaj u Grčkoj o tome da li sam poginuo. A nisam mogao da se javim porodici jer nema signala na vodi - priča Dragan, dok već u glavi kuje planove o putu za naredno leto - biciklom od Srbije, preko Albanije, do Krfa.
VIDEO: Pimpovanjem uz Mont Everest! Englez pomerio granice i upisao se u Ginisa
(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)