Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti: Danas je veliki pravoslavni praznik, a jedna stvar koja inače ne sme da se radi, danas je dozvoljena

Konstantinu se  javio na nebu Krst Gospodnji, izobražen zvezdama, koji je sijao jače od sunca, i na kome beše natpis: Ovim pobeđuj!

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas proslavljaju Krstovdan ili Vozdiženje Časnog Krsta, uspomenu na dan kada je carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla Časni krst na kome je raspet Isus Hristos na Golgoti.

Po predanju, u to vreme je Zapadnim Rimom vladao car Maksencije, koji je bio veoma surov prema narodu. Rimljani nisu imali drugde do da se obrate Konstantinu, caru Istočnog rimskog carstva, koji je sa svojom majkom Jelenom boravio u Britaniji, moleći ga da dođe i izbavi ih od nasilnika.

Preporučujemo

Sutra je Krstovdan: U ponoć pogledajte u nebo i zamislite želju, ona će se sigurno ispuniti

Konstantin je prvo pokušao da se urazumi Maksencija, no kada mu to nije pošlo za rukom, skupio je vojsku i krenuo protiv njega. Konstantinov jedinice bile su manje brojne i jake u odnosu na vojsku zlog cara, tako da je on počeo da sumnja u sovju pobedu. Kako bi dobio pomoć, Konstantin je počeo da se moli Jedinom Bogu, hrišćanskom Bogu, koga su već ispovedali mnogi njegovi podanici.

Gospod mu je na molitve odgovorio. Konstantinu se  javio na nebu Krst Gospodnji, izobražen zvezdama, koji je sijao jače od sunca, i na kome beše natpis: Ovim pobeđuj!

Kako je Konstantnin, odgajan kao mnogobožac, i dalje bio u neverici, njemu se  u snu javio sam Hristos Gospod, i ponovo mu pokazao znamenje časnoga Krsta. Rekao mu je: Načini izobraženje ovog znamenja, i naredi da se nosi pred pukovima, pa ćeš pobediti ne samo Maksencija nego i sve neprijatelje svoje.

Car je to uradio i ubrzo je pobeda bila njegova, kao i mnoge buduće. U Rimu ga je narod dočekao uz veliku radost, a on je u spomen na tu veliku pobedeu postavio usred Rima na visokom kamenom stubu Krst na kome je pisalo "Ovim spasonosnim znamenjem oslobođen je ovaj grad od nasilničkog jarma".

Poznavši silu raspetoga na krstu Hrista, Konstantin je poverovao da je On jedini istiniti Bog i krstio se u ime Njegovo sa svojom majkom Jelenom, koju je poslao u Jerusalim sa velikim blagom da tamo traži časni Krst Gospodnji.

JELENA U JERUSALIMU

Otišavši u Jerusalim, carica Jelena obišla je sveta mesta. Kako bi našla Krst, ona je pozvala sve Jevreje i zamolila ih da joj pokažu mesto gde je sakriven časni Krst Gospodnji. Na velikom brežuljku, zasutom zemljom i kamenjem, na kome rimski car Adrijan beše podigao hram boginji Veneri i u njemu postavio idola, jedan od njih je rekao carici da je tu skriven Krst Hristov.

Carica Jelena naredila je da se idolski hram sruši, a zemlja i kamenje raskopaju i uklone. I kada se jerusalimski patrijarh pomolio Bogu na tom mestu, razlio se divan miris i ukazao se prema istoku Grob Hristov i Golgota. U blizini njihovoj našli su zakopana tri krsta, a zatim i klince kojima je Gospod bio prikovan na krst.

A dok oni behu u nedoumici koji bi od tri nađena krsta bio Hristov,naišla je pratnja sa mrtvacem koga su nosili da sahrane. Naredivši pratnji da stane, položili su svaki krst redom na mrtvaca. I kada Krst Hristov bi položen, mrtvac je tog časa vaskrsao i ustao živ. Carica s radošću primivši časni Krst, poklonila mu se i celivala ga. A narod je povikao "Gospode, pomiluj!" - Tako je počeo praznik Vozdviženja (= podizanja) časnog Krsta Gospodnjeg.

OBIČAJI NA OVAJ DANA

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti - poznata je naša izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi. Na Krstovdan važi pravilo strogog posta, samo na hlebu i vodi, dok je hrana životinjskog porekla strogo zabranjena. Zanimljivo je da je na Krstovdan dozvoljeno da se jede grožđe, dok je drugo voće takođe zabranjeno.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu.

VIDEO Da li bi ste se odrekli krsta i vratili se u slovensko rodnoverje?

(Telegraf.rs)