Od srčanih bolesti u Srbiji svakog sata umre 6 ljudi: Borislav je preživeo infarkt, a sada ima važnu poruku za sve nas

Svaki peti pacijent koji je preživeo infarkt u prvoj godini doživi novi srčani ili moždani udar

Od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji svakog dana umre 147 osoba, a samo prošle godine kardiovaskularne bolesti bile su uzrok smrti 53.668 ljudi. Na svakih sat vremena od kardiovaskularnih bolesti premine šest ljudi, a neslavna statistika svrstala je našu zemlju na treće mesto u svetu po broju umrlih, odmah posle Rusije i Ukrajine.

OPREZ: Ova opasna bolest svake godine ubije 36.000 Srba (FOTO)

Preporučujemo

Direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović kaže da kardiovaskularne bolesti predstavljaju vodeći uzrok obolevanja i umiranja u svetu i kod nas.

- Od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dnevno umre 147 ljudi, što je na godišnjem nivou više od 53.000 smrtnih ishoda - kaže Jovanović za Tanjug i dodaje da je važno da građani znaju da se bolesti srca i krvnih sudova mogu sprečiti izbegavanjem faktora rizika. Vodeći faktori rizika za nastavanak kardiovaskularnih bolesti su pušenje, nepravilnma ishrana, nedovoljno fizičke aktivnosti. U svetu od kardiovaskularnih bolesti dnevno umre oko 47.000 ljudi, što je oko 17, 5 miliona smrtnih ishoda na godišnjem nivou.

Predsednik Udruženja kardiologa Srbije prof. dr Branko Beleslin kaže da se dobrom prevencijom 80 odsto kardiovaskularnih bolesti može sprečiti ili odložiti.

Pravilna ishrana, fizička aktivnost i prestanak pušenja, ključni su u borbi za zdravo srce i krvne sudove. On kaže da je važno prepoznati i prve znake akutnog infarkta srca i javiti se na vreme lekaru za pomoć u roku od dva sata kada se pojave prvi simptomi. Beleslin kaže da je u Srbiji urađena dobra mreža angio sala gde se može brzo ugraditi stent pacijentu. Sala za kateterizaciju otvorene su u Subotici Čačku, Zaječaru, Leskovacu...

- Prvi simptomi koji ukazuju na akutni infarkt miokarda su bol u grudima - iza grudne kosti, koji je praćen preznojavanjem, malaksalošću. Obično pacijenti imaju osećaj straha, tako da oni znaju da nešto nije dobro - rekao je Beleslin.

Važno je, dodaje, da pacijenti pozovu Hitnu pomoć i da nikako ne traže pomoć sami u nekoj od zdravstvenih ustanova, jer je važno da ih prati stručno osoblje do bolnice, a i Hitna pomoć zna koja bolnica, koja ima salu za kateterizaciju, dežura. Osim primarne prevencije koja je važna da ne dođe do kardiovaskularnih bolesti, prof. Beleslin ističe da je važna i sekundarna prevencija kod pacijenta koji su preživeli infarkt.

Borislav Lubardić preživeo je infarkt pre deset godina i za sebe iskreno kaže da se ponašao kao da je prizivao da dobije infarkt - pušio je, pio, neredovno i nepravilno se hranio, nikakve fizičke aktivnosti nije bilo.

- Bukvalno, sve sam uradio da do toga dođe. Živeo sam tako kao da prizivam infarkt. Nisam stajao. Radio sam nekoliko poslova, imao puno obaveza. Jeo sam baš sve što ne treba, umeo sam i da popijem, a uz sve to bio sam strastveni pušač. Sve se to nekako poklopilo i sa prestankom fizičkih aktivnosti. Povredio sam koleno, pa sam u potpunosti prestao sa rekreativnim bavljenjem sportom. Skupilo se sve, bilo je mnogo signala, ali ih ja nisam video ili nisam želeo da ih vidim. Ugrađena su mi dva stenta i za zbrinjavanje akutnog infarkta sve pohvale za naše lekare i ustanove - kaže Lubardić za Tanjug.

Kaže da je dobio drugu šansu za život i da je potpuno promenio životne navike - ne pije, ne puši, trudi se da se pravilno hrani, redovna je fizička aktivnost.

Lubardić je član nedavno osnovanog Udruženja građana "Moja Druga šansa" čiji je cilj podizanja svesti kod ljudi o bolestima srca i krvnih sudova, da im se objasni do čega mogu dovesti nepravilna ishrana, brza hrana, pušenje, alkohol, fizička neaktivnost.

Udruženje se, kako kaže, zalaže i da se pacijentima koji su preživeli infarkt omogući savremena terapija, jer statistika pokazuje da nakon infarkta svaki peti pacijent u prvoj godini doživo novi srčani ili moždani udar.

- Naš cilj je da uz struku - lekare, zdravstveni fond, pokušamo da savremena terapija dođe na pozitivnu listu i bude dostupna pacijentima. Srbija ima bolji prosek u zbrinjavanju infarkta nego što je u Evropi, a imamo situaciju da svaki peti pacijent koji je preživeo infarkt u prvoj godini doživi novi srčani ili moždani udar. Cilj je da se ta slika promeni - pojasnio je on.

Svetski dan srca ove godine obežava se 29. septembra. Udruženje kardiologa Srbije, Instutut Batut, Udruženje građana "Moja druga šansa" pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja, obeležiće ga na dve lokacije - u Tašmajskanskom parku i Zemunskom keju od 12 do 15 sati.

Fokus manifestacije ove godine usmeren je na građane mlađe od 50 godina koji sve češće oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Svi koji u subotu dođu u Tašmajdanski park ili na Zemunski kej moći će da izmere krvni pritisak, nivo šećera u krvi, ali i da se posavetuju sa lekarima kako sprečiti kardiovaskularne bolesti.

(Telegraf.rs/Tanjug)