Sela sam na vruću stolicu i pokušala da prevarim poligraf koji može da otkrije svaku tajnu: Na jednom pitanju me je uhvatila panika (VIDEO)

Poligraf ne prepozaje velike od malih laži, svejedno je šta si slagala, on će pokazati tvoje unutrašnje stanje

Uznemireno sam sela na stolicu. Znoje mi se dlanovi, ruke podrhtavaju, suše mi se usta, a nemam šta da priznam. Nije da često lažem, znam ponekad da izmenim istinu, ili otkačim nekoga tako što izmislim nešto, ali sam sada bila nesigurna u svoje sposobnosti, jer ukoliko naiđe neprijatno pitanje, moram da prevarim, ni manje ni više nego poligraf!

Sve je počelo pre nekoliko dana, kada mi je urednik predložio da se sutra pre posla uputim u kancelariju Slobodana Zečevića, poligrafskog stručnjaka i sednem na njegovu vruću stolicu. Učinilo mi se kao interesantno iskustvo ali je onda počela da me hvata trema. Šta ako pita ovo, šta ako pita ono, planirala sam čak i odgovore na ta pitanja želeći da prevarim poligraf. Ipak kada sam na Guglu pokušala da nađem pomoć i pročitam savete za ovu vrstu prevare, sve mi je delovalo uzaludno.

No, posle besane noći, ustala sam ujutru i otišla u Zečevićevu kancelariju. Iako je bio veoma ljubazan, dok je vadio svoje aparate iz torbe, trema u meni je rasla. On mi je ispričao kako funkcioniše poligraf, tražio je od mene najosnovnije podatke (ime i prezime i datum rođenja) kako bi ih ubacio u svoju bazu a onda počeo da me ispituje. Zanimalo ga je odakle sam, koliko imam braće i sestara, sa kim živim, gde radim, kako mi je na poslu, da li sam zadovoljna poslom, a ispitivao je i moj odnos sa urednicima.

Nekoliko minuta kasnije i već sam bila vezana kaiševima koji mere grudno i stomačno disanje, namestio mi je merač psiho-galvanskog refleksa, potom aparat za merenje pritiska, koji je u stvari kardio seizmograf, znači, meri srčanu aktivnost, a koji konstantno steže i izaziva nelagodu. Ali izdržala sam.

Upozorio me je da moram da sedim mirno, gledam ka zidu kako me ništa ne bi ometalo, da se ne smejem i ne prekrštam noge, i ja sam sve ispoštovala, osim ideje da pokušam da prevarim poligraf, iako je on tvrdio da je to nemoguće, ja sam bila rešena da to isprobam.

I počeo je..

Da li vi radite u Telegrafu?

"Da!"

Da li vi važne informacije koje prikupljate za "Telegraf" prodajete drugim kućama?

"Ne" - odgovorila sam kao iz topa, i trema je polako počela da opada.

Da li imate brata i sestru?

"Da" a u sebi razmišljam "Ma ovo je lako, pa ne moram ni da varam poligraf".

Da li je laž da informacije koje prikupljate za "Telegraf" prodajete drugim kućama?

"Štaa? Ne razumem, zbunio me je. Šta sada da kažem, da ili ne? Ako kažem da, da li to znači da sam prodavala informacije. Pa znam da nisam...", vrzmalo mi se po glavi.

"Ne", rekla sam posle nekoliko sekundi, iako nisam dobro razmislila. Na kraju sam rekla pogrešno, ispalo je da sam prodavala informacije.

"Bože, sada će sada ljudi misliti da prodajem informacije", hvatala me je panika.

Nije laž, znači istina je?

Ponovio je pitanje, a ja u panici kažem "da".

Ne razumem, zašto sam to uradila. U panici ga nisam ni slušala samo sam glasno izgovorila.

Da li ste vi iz Novog Pazara?

"Da!" rekla sam, ali u glavi mi je i dalje bilo ono što sam malopre ispričala. Nije mi jasno kako sam rekla da je istina nešto što nije. "Uspeo je da me zbuni, i da me natera da priznam nešto što nije tačno. Da li će to poligraf prepoznati?" razmišljala sam.

Da li vi nekad slažete urednika?

"Ne!" rekla sam sigurna u sebe, a onda se uključio crveni alarm. Gong u glavi mi je udarao "Laž, laž, laž".

"Pa slagala sam juče urednicu da ću tekst završiti za pet minuta, a onda sam ga pisala još sigurno pola sata" - opet sam slagala.

Da li biste napustili "Telegraf"?

"Ne" u ovo sam sigurna!

Da li ste zadovoljni obimom i količinom posla koji obavljate?

Pošto do ovog trenutka nisma imala vremena da razmišljam o prevari poligrafa, rešila sam da ću to uraditi tokom ovog pitanja. Udahnula sam duboko i rekla smireno "Da!"

"Naravno da nisam zadovoljna obimom posla, nekada bih volela da imamo manje posla, a i ko ne bi voleo?" razmišljala sam u sebi. Bila sam sigurna da sam uspela da ga prevarim. Rekla sam "Da" poprilično hladnokrvno.

Da li ste danas istinito odgovarali na moja pitanja?

Usladilo mi se da lažem, slagaću i ovo.

"Da".

A onda, nakon razgovora sa Slobodanom, shvatila sam da je moja želja da prevarim poligraf bila potpuno nemoguća. Nisam uspela. Otkrio je svaki put kada sam slagala, čak i kada sam se zbunila i rekla da prodajem informacije, poligraf je znao da lažem.

- Nisi uspela da slažeš poligraf, iako si spolja delovala potpuno sigurno, i smireno. Tvoja unutrašnjost je govorila sasvim suprotno - rekao mi je on.

Rekao mi je takođe da je shvatio da nisam razmislila kada sam odgovarala na pitanje o prodaji informacija, i da je znao da sam usled zbunjenosti slagala, jer je moja prva konstatacija bila u potpunosti istinita. Ali zato je rekao i da je moja tvrdnja da ne lažem urednike sigurno lažna.

- Poligraf ne prepozaje velike od malih laži, svejedno je šta si slagala, ako imaš neku sumnju u glavi to će otkucaji srca pokazati, a tvoje srce je preskočilo upravo kada si rekla nakon pitanja da li si nekada slagala urednike rekla "Ne" - istakao je Zečević.

Sve u svemu, da sam u zatvoru, verovatno bi me vratili u ćeliju da razmislim o svemu, pa da se sutra ponovo vratim i sve ispričam bez pokušaja da prevarim poligraf. Iako me je Slobodan već provalio, ali čisto da se naučim pameti.

Iako Zečević kaže da mu u kancelariju kao stranke dolaze roditelji dece kojoj ne veruju kako bi ih on ispitao, muževi i neverne žene, žene i neverni muževi, ali i mladići koji bi da se ožene ali prvo se osiguraju i provere devojke, ja se sigurno neću vraćati na poligraf, a neću ni ja terat druge da odu. Dečku ću pokušati da verujem, sa detetom ću puno razgovarati, a ako prigusti, pa neko bude mene hteo da odvede ponovo na vruću stolicu, pokušaću da eskiviram na svaki mogući način.

Jer se poligraf, kao što sam i sama shvatila, ne može prevariti!

(M.Antonijević/ m.antonijevic@telegraf.rs)