Južnoafrikanac je postao "srpski zet" i sa Tamarom na motoru obilazi svet: Ne razume zašto jedemo čvarke i spremamo ajvar (FOTO) (VIDEO)

Tamara i Tuli nesvakidašnji su par koji možete videti na dva točka: Ona, pasionirana bajkerka, a on Crnac iz Južne Afrike

"Bravo, care, bravo, samo napred!" rekao je u prolazu jedan službenik Tuliju (25) dok smo prolazili pored njega.

Preporučujemo

Oficir i kavaljer! Crni kadet iz Angole izjavio ljubav srpskoj devojci (VIDEO)

Čime je to zaslužio? Ja bih to protumačio ovako: "Bravo", jer je Crnac iz Južnoafričke republike koji odlično govori srpski, "care", jer će očito postati i srpski zet, a "samo napred", jer je u punoj moto-opremi krenuo sa svojom devojkom Tamarom Pešut (25) na neki novi put.

Tuli, čijeje puno ime Tulisani Jalubane (Thulisani Jalubane) i Tamara već šest godina su u vezi, a ovaj par krstari ulicama Srema, Beograda, pa i čitave Evrope motorom još od 2013. godine, kada se Tuli prvi put odvažio da sedne i obgrli Tamaru, koja je na motor sela i pre nego što je prohodala, bukvalno.

- Kada sam sa njom, osećam se potpuno sigurno. Nikad, veruj mi nikad, nisam ni pomislio da bi nešto moglo da se desi. Prošli smo pola Evrope motorom i nisam ni u jednom trenutku rekao 'Uh, zamalo da nas zakači automobil, kamion ili bilo šta' - priča Tuli držeći Tamaru za ruku dok se ona šarmantno smeška pokraj njega.

Kada sam pitao Tamaru kako bi bilo da zamene uloge, malo je zastala, nasmejala se i dodala da bi mu ipak verovala.

- Naučila sam dobro šta je odgovornost, motor vozim od svoje 14. godine. Imala sam padove, ali nikada nesreću. Verujem sebi i ne bih nekome tako lako prepustila kontrolu. Ali, Tuli je već probao da vozi motor i dobro mu ide - priča ova devojka, inače diplomac Medicinskog fakulteta.

Ona potiče iz prave bajkerske porodice. Mama i tata su joj strastveni motoristi, u dvorištu imaju četiri motora, a ni ne seća se kada je prvi put sela na motor. O tome svedoče fotografije male Tamare koja se kao beba drži na rezervoaru motora svog oca. Sa devet godina po prvi put je sela na besnu mašinu, a već sa 14 vozila je do svoje Zubotehničke škole u Beogradu. I na fakultetu bila je, kaže, jedini bajker koji je dolazio motorom.

- Sa 18 godina otišla sam sama u Italiju. Moji nisu ni znali za to. Ja im kažem 'Idem za Beograd', a oni meni 'Pa brzo si se spremila'. Tek posle su saznali i šokirali se - priča Tamara.

A otkud Tuli u Beogradu? Bio je izvrstan đak u Južnoafričkoj republici, ali nije imao finansijske mogućnosti da upiše fakultet.

- Pozvali su me i rekli da Srbija daje stipendije. Odmah sam pristao. Ništa nisam znao o Srbiji, govorili su mi da je hladno kao u Sibiru. Tek kada sam stigao shvatio sam da ću morati da studiram na srpskom jeziku. Jednu godinu imali smo kurs na Avali, a sledeće sam upisao Ekonomski fakultet. Da nije bilo Tamare, ne znam kako bih završio, ona mi je čitala, prevodila, sažimala gradivo - priča Tuli kojeg do diplome dele još dva i po ispita.

Tako je Tamara postala ne samo lekar, već i ekonomista. A sada se sprema i da bude makoti, tačnije, mlada u narodu Zulu.

- Sledeće godine ćemo motorom da otputujemo u Južnu Afriku. Proći ćemo kroz vrele pustinje, čuvati se žeđi, malarije, virusa Zapadnog Nila i otrovnih zmija. Mnoge države u Africi nemaju puteve, samo makadam. Možda će najveći izazov biti Egipat, neće biti zgodno da vide muškarca i ženu na jednom motoru, i to još da ja budem vozač - priča Tamara držeći se za svoju kiku koja doseže do pojasa.

Za put su spremili novac i poći će, tu nema dileme. Ali, druga želja im je da odu na "medeni mesec" prevaljujući dva kontinenta - Južnu i Severnu Ameriku. Za to će im, kažu, trebati sponzori.

- Bajkeri koji se upuštaju u takve avanture obično imaju sponzore. Oprema je jako skupa, a da ne pričam o kvarovima, rezervnim delovima i servisima. Servis mora da bude na raspolaganju u svakom trenutku - priča Tamara.

A venčanje u Južnoj Africi biće u skladu sa Zulu tradicijom. Najvažniji korak je pregrmela, Tulijeva baka ju je prihvatila i samo čeka trenutak da joj "makoti skuva crni čaj".

- U našoj tradiciji, baka je glavna u kući. Muškarac jeste glava porodice, ali on ne organizuje poslove u kući. On je tu, odmara, a glavne poslove vode žene. Moja baka sada jedva čeka da upozna Tamaru - priča Tuli.

Makoti na venčanje dolazi odevena u perle, obavezno noseći i krunu od perlica, kao i štap. A muškarac je odeven u kožu leoparda, takođe nosi krunu, ali i štit.

- Mi smo ratnici, žena je sa muškarcem u zajedničkoj borbi. Muškarac nosi i štit, što je simbol zaštite porodice. Inače, Zulu tradicija je bila veoma stroga, muškarac nije smeo da se ženi pre četrdesete godine, dok ne završi vojsku - priča Tuli.

Međutim, tradicija se i te kako razlikuje.

- Oni imaju jedan običaj koji ne znam kako ću da ispunim. Kada se zakolje krava u nju se stavlja novčić, kao što se kod nas radi u božićnom hlebu - priča Tamara sa nimalo oduševljenim izrazom lica.

A Tuli daje objašnjenje za ovu tradiciju.

- Mi verujemo u duhove. I sad, ne možeš ti samo da kažeš duhu, evo je stigla makoti. Ne, moraš da mu daš da jede, da se prinese žrtva - kazao je Tuli ne krijući ponos na svoju Zulu tradiciju.

Posle venčanja u Južnoj Africi sledi i srpsko, u Srbiji. I to - u opancima.

- Jedva čekam da obujem opanke. Ona nosi opanke i dok putuje, u Evropi je pitaju da li je Indijka - priča Tuli.

"POKVARILA SI MI DETE"

Tuli se i te kako navikao na srpsku porodicu.

- Njena mama odlično kuva. On su sremačka porodica, tu se lepo jede. Ali, ima i hrane koju ne mogu da jedem, kao što su čvarci. Veruj mi, probao sam, ne mogu - kazao je Tuli.

Njega sada u šali zovu Sremac, a promenio je i životne navike. Sada mu Tamarina majka pere veš, što je u njegovoj zajednici bilo nezamislivo.

- Već u prvom razredu svako sebi mora da pere odeću i sprema hranu. Imaš sreće ako imaš sestru, koja hoće da ti učini, inače roditelji nema šanse. Sada moja mama u šali kaže njenoj 'Pokvarila si mi dete' - priča Tuli.

Ono što ja je još zaintrigiralo je - zimnica.

- Ljudi ovde vole da planiraju, a kod nas se živi od danas do sutra. Kod nas ne postoji nešto kao zimnica - kaže Tuli.

Kada su Tamara i Tuli proputovali 6.000 kilometara po Evropi, nisu mnogo planirali.

- Da smo se spremali, kupovali opremu, nikada ne bismo otišli. Nemamo ni GPS, Tuli sedi iza mene drži mobilni i preko blutut slušalica mi govori "Za dvesta metara, skreni desno, levo...". Mi ovde stalno planiramo i nikada ne ostvarujemo snove" - priča Tamara.

"KOLIKA KI*A"

Tuli je ostao zaprepašćen kada je Tamari jedan Slovenac rekao "Jao, koliku ki*u imaš!". 

- Pomislio sam, kako ga nije sramota, šta priča on. Međutim, na slovenačkom "kita" znači "kika". Sada nas zasmejava svaki put kada se sretnemo - kaže Tuli.

A Tamara svoju kiku neguje još od petog razreda osnovne škole.

"BIĆU PUTUJUĆI LEKAR"

Tamara ima želju da specijalizuje anesteziologiju.

- Volela bih da jednog dana budem lekar na motoru. Da ja i hirurg obilazimo Afriku i lečimo ljude po kućama. Tamo postoje takve stvari, jer mnogim selima drugačije i nije moguće prići - kazala je Tamara.

SLIKANJE JE PRAVI IZAZOV

Razlika u boji kože prava je nevolja kada treba da se napravi fotografija.

- Ili sam ja previše svetla ili se on ne vidi, samo mu se vide zubi. Ali, ta različitost je veoma interesantna, mi svakog dana upoznamo nešto novo u našim životima -kazala je Tamara.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)