"Da ne bude bruka, da se ne muče deca i da prebrinu na vreme": Čak i mladi Srbi zbog bede i samoće otplaćuju sahrane na rate

Pripremanje svih detalja sopstvene sahrane postaje važan deo - života

Živ čovek, a grob spreman. Uramljena slika, ugraviran epitaf, sve je sređeno, redovno održavano samo treba da se doda godina smrti. Tako cakum-pakum stoje mnoga grobna mesta po Srbiji.

Veće su brige šta će se dogoditi nakon što umremo, nego da to sprečimo, kada se sve sabere. Troškovi celokupne sahrane i rezervacija grobnog mesta zadaju više muke, nego pitanje da li ipak sačekati zeleno svetlo na semaforu.

Preporučujemo

Katanac, tri brushaltera, kadica, lavor... 100 stvari koje osuđenice moraju imati kod sebe da bi preživele zatvorske dane u Požarevcu

Sve manji broj grobnih mesta i nemala cena kompletne sahrane naterala je mnoge da se osiguraju na vreme ili otplate na rate sopstveni ispraćaj na večni počinak.

- Najčešće otplaćuju na rate tridesetogodišnjaci, a penzioneri su ti koji plaćaju odjednom. Starijih ljudi definitivno ima više, a uključuju se u naše udruženje dve ili tri godine po penzionisanju, a tada imaju i dodatne popuste. Jednostavno, da bi to rešili na vreme mlađi mogu da daju po 1.000 dinara i da se obezbede za 20 godina. Ne rade to jer znaju da ih uskoro čeka sigurna smrt, da je u pitanju je bolest ili nešto slično, lakše im je da razmišljaju dok su mlađi. To je sasvim normalno u zapadnim zemljama - objašnjava sekretar Udruženja krematista Oganj Maja Nikolić.

Prizor starijeg supružnika koji se na zajedničkoj ploči smeje sa voljenom osobom koja je prva preminula uobičajen je. Zajednička ploča - manji trošak, pa zato za života ljudi obilaze sopstveni grob.

- Moja baba nije toliko ranije razmišljala. Kada je umro deda, samo ga je u selu najosnovnije sahranila. A kasnije, jedan po jedan deo dodavala, da ne bude bruka. Prvo ploča, onda skupi pare pa kupi vaze, pa cveće, svećnjak, pa se predomislila, stara je ne može stalno da radi na njemu skupila je za kamenčiće, dok konačno nije sve sredila pa iskreno prokomentarisala da sad kad je sredila grob može i ona da legne u njega, a ne brine da li je nama na teretu - priča Branislava iz Dolova.

Ima ih koji i zajedno sređuju detalje večnog počinka, ali o posthumnom boravku sa životnim izabranikom nije svima lako da razmišljaju.

Cveta biznis grobljanske mafije u Batajnici: Grobna mesta se preprodaju za 5.000 evra, ko nema toliko, sahranjuje voljene u drugom gradu

- Imamo slučaj da supruga učlanjuje i sebe i muža, a on čeka ispred jer ne želi da misli o smrti - prepričava Nikolić.

Ona dodaje da udruženje postoji od 1904. godine i da je prvenstveni cilj zaštita životne sredine, a od 1987. je osnovan solidarni fond, zahvaljući kom ljudi imaju mogućnost da unapred budu prebrođeni troškovi sahrane.

Osnovni trošak sahrane je oko 32.000 dinara, a kada se sve sabere, ukupni trošak biva od 85 do 110 hiljada dinara, navodi ona.

- Od osnivanja fonda glavni motiv je bio da se olakša porodici organanizacija ili su to činili ljudi koji nemaju porodicu, deca su im u inostranstvu i u sličnim situacijama. Nakon inflacije, ratova, osiromašenje, razlozi postaju prvenstveno finansijski, a zatim pomaganje rodbini oko zbrke  administracije - kaže Nikolić i dodaje da mada su prvenstveno udružnje krematista, moguće je na ovaj način prebrinuti i troškove standardne sahrane.

I prodavci pogrebne opreme izlaze u susret. Čak i skromniji sanduci koštaju više od 100 evra, pa su i pojedini trgovci u svoju ponudu uveli plaćanje na rate.

(Telegraf.rs/M.Ro.)