Kuće od slame i blata - prošlost ili budućnost Srbije? Večne su, a i uštedećete brdo para na grejanju i gradnji!

Umesto modernih, novih i kupljenih materijala, koriste se materijali iz prirode

U Etno parku „Majkin salaš“ na Paliću održan je letnji edukativna radionica gradnje kuće od slame i trske. Učesnici su zahvaljujući domaćinima i učitelju Lehelu Horvatu, građevinskom inženjeru sa dugogodišnjim iskustvom u takozvanoj brutalnoj gradnji eko kuća, imali priliku da saznaju sve o izgradnji objekta od upotrebljenih materijala iz okruženja, uštedi i brojnim prednostima ovakve gradnje.

Najskuplja kuća na svetu je na prodaju: Nalazi se na francuskoj rivijeri, stara je 188 godina i ima jedan od najlepših vrtova u Evropi (FOTO)

Preporučujemo

Partner ovog projekta bio je internet oglasnik za nekretnine, 4zida.rs. Već prvog dana susreta učesnici letnjeg edukativnog kampa na „Majkinom salašu“ su postavili temelje za nove zidove, deca su napravila blato za malterisanje, a svi poslovi rađeni su zajedno, u društvu, mobi što je jedna od najvažnijih karakteristika brutalne gradnje.

Umesto modernih, novih i kupljenih materijala, korišćeni su već upotrebljeni materijali iz prirode, najbliže okoline.

- Koristimo sve što možemo i što se nalazi u najbližem okruženju. Iskopali smo prvo temelj za stubove nosećeg zida, koji će se tu nalaziti sasvim sigurno i za 200 godina. Stubovi su od bagrema, kao i temeljna ploča na kojoj smo sazidali zid od slame našprican blatom i izolovan trskom. Na taj način imamo dobru termoizolaciju i termoakumulaciju – rekao je Lehel Horvat.

Tako sagrađena kuća je zdrava, jeftina, ima nula režiju i kompost toalet. Za izgradnju eko kuće nisu potrebni specijalizovani majstori, jer ako samo jedan čovek zna šta treba da se radi on obučava ostale. U ovom slučaju to je Lehel Horvat, koji poručuje da se sve brzo uči i svako sam odlučuje koliko će da se pridržava njegovih saveta koji mogu doneti velike uštede. Gradnja sa prirodnim materijalima ide brzo, a rezultat je kuća koja diše, zimi topla, a leti sveža. U dvorište se postavljaju sunčani kolektori, nema grejnih sistema, za grejanje se koristi peć na biomasu koja se loži otpadom.

- Cena gradnje zavisi od hrabrosti domaćina. Hrabrost se odnosi na to koliko će ko da me posluša, jer, recimo, ja radim temelje od bagremog drveta, ali ima onih koji žele da mu temelj bude od betona zbog čega će kuća biti malo skuplja ili ne žele stari crep ili grede što automatski donosi veće troškova. Ako je neko spreman da me u potpunosti posluša cena njegove kuće biće 40 odsto od cene bilo koje druge kuće od modernih materijala. Ovakve kuće imaju beskonačni rok trajanja – kaže Horvat.

Postavljaju se instalacije za struju i vodu i prema njegovim rečima, kuća je moderna, ne treba zamišljati nekakvu štalu. Da bi sagradili kuću od prirodnih materijala potrebne su bale slama, žuta zemlja (glina), pesak, bagremovo drvo, voda i gašeni kreč. Prozori su od stakla, troslojni, a crep, cigle i grede su polovni.

Kuće od prirodnih materijala kao što su zemlja, slama ili valjci, drže relativnu vlažnost u prostoru gotovo konstantno, između 55 i 58 relativne vlažnosti, a za imuni sistem čoveka najbolja je vlažnost između 55 i 60.

- Priroda je projektovana tako da nam odgovara i oni koji su se vratili u prirodu su se vratili zdravlju – zaključuje Horvat.

(Telegraf.rs/ 4zida.rs)