Pisalo se na današnji dan: Kako su građani pre tačno 108 godina bodrili pilota "aeroplana" i šta smo 1930. naučili u Montevideu (FOTO)

"Aeroplan" pokušao je da poleti sa Banjičkog brda

Za vas prelistavamo digitalizovanu Beogradsku štampu iz prve polovine 20. veka, zahvaljujući sajtu digitalne Narodne biblioteke Srbije.

JEDAN SRBIN JE POKUŠAO DA LETI: Ovo je priča o srpskom Ikaru, kalfi Manojlu (FOTO)

Preporučujemo

Na današnji dan "Politika" je 1910. godine objavila reportažu o jednom neuspelom probnom letu na Banjici, na kojem pilot ipak nije uspeo da se vine u nebo zbog nepoznatog terena. Umesto fotografije ovaj tekst prati detaljan opis aviona, a novinar se i te kako potrudio da dočara svaki deo ovog elegantnog "aparata".

"Vreme" je na svojim sportskim stranicama pisalo o Svetskom prvenstvu u Montevideu, kao i o lekcijama koje je naša reprezentacija mogla da nauči na čuvenom prvenstvu. Ni ovde nema fotografija, već tekstom dominiraju crteži naših igrača.

Pre 84 godine dve ekipe su ušle u legendu, jer su baš na ovom stadionu odigrale prvi meč istoriji SP! (FOTO)

POLITIKA: Letenje na Banjici: Sinoć je avijatičar Simon prvi put bezuspešno pokušao da leti

Znatiželjni Beograđani, upravnik policije oficiri i vojnici, okupili su se na Banjici ne bi li posmatrali pokušaj uzletanja "aeroplana" kojim je upravljao avijatičar Rudolf Simon. On je po prvi put pokušao da leti na Banjičkom brdu, ali bezuspešno. Nije se vinuo u vazduh ni iz trećeg pokušaja. Kazao je, teren mu je bio nepoznat i težak.

A Beograđani su uživali u pogledu na ovu vazdušnu lađu. "Na oko izgleda aeroplan - čije su površine dugačke po 10 metara po 10 metara, a koji u dužinu prema repu ima 13 metara - veoma lepo, elegantno i gotovo prosto. Dva na jednoj strani svedena krova od impregnirane prljavo žute svile, jedan nad drugim a spojeni uspravnim elegantnim drvenim šapkama crvenkaste boje u razmaku možda po jedan metar; između njih isprekrštane mnogobrojne tanke žice, koje se kao i drvene šipke presijavaju na suncu; od sredine vodi rep iz četiri površine pod raznim uglovima, poduprt jednim malim točkom u vidu pluga, napred ispred sredine krova dva gumena točka, više njih veliki električni motor, za kojim sedi po jednoj vrsti baštenske stolice a kao u nekoj kutiji, avijatičar. Tako od prilike, opisan u tri reči izgleda na prvi pogled Simonov biplan. Tri montera su udesila još poslednje sitnice na aparatu, dok se g. Simon šetao oko njega, a izgledao je prilično ravnodušan".

Kada je jedan mehaničar "navio motor, okrećući krila od propelera", avijatičar je "nabio na uši svoju meku kapu", uskočio u sedište. "Motor zatutnji s velikom larmom, propeler se stane okretati velikom brzinom i aparat uz tutnjavu poleti na svojim točkovima velikom brzinom niz polje. Posle tridesetak metara on se polako podiže u vazduh nekoliko puta za po jednu stopu i jedared čak i za pola metra, ali onda točkovi opet dodirnu zemlju".

Simon je bio siguran da će let uvežbati do javnog nastupa i uz mnogo probi upoznati teren. Kako je pisala "Politka", na istom aparatu on se ranije dizao i 300 metara u vazduh.

VREME: Kakav smo fudbal videli na prvom prvenstvu sveta u Montevidu? I šta stvarno vredimo mi prema ostalima

"Montevideo sa svojim prvim prvenstvom sveta, za onih 15 dana utakmica za prvenstvo sveta, pretstavljao je pravi fudbalski univerzitet, na kome se je moglo mnogo videti i naučiti"

Od te "velike škole za futbal", naši igrači su, piše Vreme, neobično profitirali.

"Prvenstvo sveta u Montevideu, i ako 'samo' sa 13 raznih reprezentacija, bilo je za nas 'Srednjeevropejce' kompletno. Upravo, u Montevideu je nedostajala glavna snaga Srednje Evrope, koju naši igrači odlično poznaju i čiji način igre gotovo i samo zastupaju (...) Dakle, mi smo u Montevideu imali na okupu baš ono što smo i trebali da vidimo: futbal Urugvaja, Argentine, Brazilije i Severne Amerike, a sem toga imali smo i malu reviju koliko i kako su napredovale ostale američke države, koje nisu imale tako veliki glas".

Autor teksta osvrnuo se i na to šta smo u fudbalu mogli da naučimo od Argentine, a šta od Urugvaja.

"Nećemo okolišati. Ugurvaj je pokazao da u borbama za osvojenja jednoga prvenstva, koje se zove prvenstvo sveta, tehnika nije jedino sretstvo i da tehnika bez snaga u takvim borbama ne može nikad dovesti do ostvarenja cilja."

"Argentina nam je pokazala stil, kome treba težiti u pogledu usavršavanja tehnike, a Urugvaj nam je pokazao sistem kojim se osvaja prvenstvo sveta. To je bitna razlika između Argentine i Urugvaja i žalim što moram reći malo utešne reči za Argentince, da oni dokle god budu igrali utakmice, a ne budu imali snage da vode borbu za prvenstvo sveta, nikad neće moći da se provuku ispred Urugvaja ili uopšte tima koji osim tehnika ima u rezervi i snagu za borbu, pa bilo to u Montevidu ili u Buenos Ajresu ili u Tokiu".

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)