Tatjana, Katarina i Dragan su 3 najbolja nastavnika Srbije, a sada se bore za svetsku titulu: Ko pobedi, dobija milion dolara

Sve troje imaju zajednički sastojak: rešenost da prenesu znanje, ali na najzabavnije načine

Tatjana Marković Topalović iz Šapca, Katarina Veljković iz Kragujevca i Dragan Kuveljić iz Prijepolja već decenijama rade u prosveti. Pamte ih generacije koje su ocenjivali, ali mada sa druge strane dnevnika, oni za sve znanje i trud zaslužuju 5+.

Ovaj nastavnički trio nominovan je za nagradu za najbolje na svetu u svojoj struci "Global Teacher Prize", koji će biti održan u decembru u Dubaiju.

Preporučujemo

Tamara je jedan od najboljih studenata u Srbiji, ali i najveći baksuz: Simpatično priča o 3 predmeta koja su joj pokvarila perfektnu desetku

SA NJOM FIZIKA NIJE BAUK 

Za katedrom Tatjana Marković Topalović (49) provela je 26 godina, a kada priča o školi i časovima, verovatno ni đače prvače ne deluje spremnije od nje da svakoga dana nešto novo nauči.

Profesorka fizike iz Šapca promenila je tri potpuno različita tipa škole, odakle je učila od svojih đaka i dovijala se smišljajući nove načine kako da ih"pomiri" sa svojim predmetom koji je za mnoge bauk.

- Radila sam u gimnaziji, medicinskoj i umetničkoj školi. Umetnici su upravo ta različitost, u stručnim školama sam upravo naučila da radim na drugi način. Svašta sam radila da ih zainteresujem. Neće biti naučnici, ali da u tom smislu budu pismeni. Pretvorila sam to u didaktičku prednost. Izmislila sam društvo ljubitelja fizike, formirala Park nauke sa instalacijama. Mnogo sam radila na popularizaciji nauke - kaže profesorka Tatjana, vodeći se time da je fizika utkana u sve sfere i da "nije suva formula, već svakodnevni život".

Ne možete naći ni očigledniji primer od Parka nauke usred Šapca, čiji je profesorka jedan od autora, ali iskustvo generacija koje prođu kroz "njene ruke" je nemerljivo i potpuno nesvakidašnje.

- U 7.30 kada mi se na času pojavi 30 uspavanih klinaca ne mogu da im predajem II Njutnov zakon. Prvo igramo dan i noć pa onda prionemo na posao - otkriva ona. A kako da neko ne zapamti zauvek formulu pomenutog zakona F=ma, kada je njen asocijacija na to "fića, mali auto".

No, zabavu na stranu, kad se radi o naučenom, praćenju plana i programa, to vrlo ozbiljno shvata.

- Važim za striktnog, autoritativnog nastavnika, ali i objektivnog, pravdoljubivog i nepotkupljivog. Nije četvorka smak sveta, pa ni jedinica. Velika stvar je dostojanstveno doći i dobiti je. Javljali su mi se da poprave jedinicu sledećeg časa i dobijali petice. Imala sam takvih slučajeva nebrojeno. Kroz karijeru sam dvadesetak njih oborila na popravnom ispitu jer nisu bili zainteresovani za rad. Profesor mora da zadrži autoritet - ističe ona.

Nastavnici sve stroži: Đaci na mukama zbog popravnog iz likovnog

Na takmičenju sa najboljim nastavnicima svetu u Dubaiju, sigurna je u jedno:

- Naum mi je da predstavim našu zemlju kao lepih, pametnih i obrazovanih mladih ljudi.

"ENTER" DO ZABAVNIH PROJEKATA I "SPEJS" OD ZASTARELIH PROGRAMIRANJA

U Srbiji je veliki broj nastavnika koji žele da utiču na promenu obrazovnog sistema, pa su se novije generacije odmakle od pukih zadataka programiranja na papiru ili iskucavanja na crnom ekranu u čuvenom paskalu. Profesorka informatike u kragujevačkoj gimnaziji Katarina Veljković (43) prva je pokušala da približi učenicima tehnologiju da ih nauči da kreiraju neke korisne stvari.

- Od kada sam počela da radim do danas, drastično se promenio način rada i uslovi. Nekada je to bilo kuckanje komandi koje se vide na programu i koje đacima ništa nisu značile. Danas je to vrlo vizuelno, pored programiranja imamo i robote, programiraju i na telefonima. Na početku je bilo da otkucaju komandu i pritisnu enter i imalo je više veze sa matematikom, a ne sa realnim svetom. Danas isto moraju da kucaju, ali izvršavaju na uređajima robotima. Tačno vide da li radi to što su napisali i imaju mogućnost da uče na greškama - prepričava profesorka Katarina.

Prva rekonstrukcija posle više od 100 godina: Premijerka Brnabić posetila školu u Adi (FOTO)

Zato se danas primenom tehnologija ona i njeni gimanzijalci mogu pohvaliti plodovima svoje kreativnosti: pravili su pametnu košnicu koja ih je predstavljala na evropskom takmičenju učeničkih kompanija u Briselu, koja snima stanje košnice i javlja pčelaru ukoliko je napadne štetočina, zatim senzorne naočare za slepe i slabovide i pametnu baštu koja u zavisnosti od vlage pokreće pumpu, sakuplja kišnicu i sama se navodnjava.

- I godinu dana zaostatka za praćenjem onoga što se dešava u našoj sferi je ogroman zaostatak - napominje ova nastavnica, koja predaje specifičan školski predmet, čiji tempo razvitka i auktuelnosti nije lako ispratiti.

Mada danas znanje informatike najčešće navede na put karijere u IT kompanijama, profesorka Veljković ne razmišlja o tome, već uživa u čarima profesure.

- Volim da radim sa decom, volim da se igram, deca pružaju tu mogućnost. Vrlo lako razumeju ono što radite - objašnjava ona.  S obzirom na to da je jedan deo njen posla održavanje obuka i razmena iskustva sa nastavnicima, šaljivo primećuje: "Zahtevniji su od učenika."

- I ja se stručno usavršavam. Nedavno sam bila u NASA spejs centru u Hantsfilu, gde sam naučila različite načine da predstavim informatiku svojim đacima. Na primer, metod kako da prilaze osnovnim zakonima fizike koje primenjujete na robotima, kretanje. Pravili smo rovera od kartona i balona, kroz taj način razmišljate o drugim, šta bi taj rover mogao da radi. Pravi se, ima mogućnosti da im dam autentične zadatke. Ne samo pravo i desno, nego se daje i celokupna priča.

Informatička pismenost sve je važnija, gotovo da ste bez nje odsečeni od sveta, pa nam je objasnila kako uz tu veliku odgovornost podstiče na rad i one koji zabušavaju.

- Ispričam i priču  da ih zainteresuje za rad. Ali, uglavnom radim sa decom kojima je dovoljno da bace kosku i motivišu se i gde moraju da uključe svoje vijuge. Stavite ih u poziciju da pokažu koliko su bolji od drugih - isprobani je recept.

PRAVA UČIONICA JE... VAN UČIONICE

U šarenoj učionici Dragana Kuveljića (58) učitelja u Osnovnoj školi "Milosav Stiković" u Kolovratu, nadomak Prijepolja nikad nije dosadno. Za dugih 35 godina staža može se reći da je usavršio kako da u ovom veselom okruženju ispuni jedan od najvažnijih zadataka - da deca zavole školu.

- Ambijent jeste važan. U toploj atmosferi deca se osećaju prijatno i ponašaju razumno. Nekada ne treba vršiti toliki pritisak na decu, već na okolinu, deca odrastaju u interakciji sa okruženjem,  s tog  stanovišta bilo bi potrebno menjati okruženje. Mi smo uradili ono što smo mi mogli. Nameštaj je u pastelnim bojama, koje podstiču dobru atmosferu. Deca sede za stolovima kružnog oblika, kako bi podsticala saradnju i timski rad, sa što više međusobne interakcije. U sredini učionice je veliki krug, u njemu elaboriramo svaku temu, okrenuti smo jedan ka drugom, nema prvog i poslednjeg, kao ni prepreka između nas. U krugu je velika vetrenjača to je amblem grupe Mašta. Kad dunu vetrovi promena jedni grade zidove a drugi vetrenjače, mi smo vetrenjače, spremni smo na promene. Ceo ambijent stvara koheziju i zajedništvo i čini nas prisnim i jakim timom - objašnjava Kuveljić.

Roditelji besni: Morali da kupe deci nove udžbenike za peti razred, pa shvatili da se od starih razlikuju samo u jednoj strani

Učitelju i njegovim đacima nižeg razreda učionica, čini se dođe tek kao usputna stanica, a mnogo važnija su van nje.

- Sa decom sam često u Domu kulture, Muzeju u Prijepolju, gradskoj biblioteci, porti Manastira Mileševe, svi lokalni resursi su naša učionica. Trudimo se da učimo tamo gde ćemo da živimo.

U saradnji sa decom iz drugih gradova Srbije, pravimo male letnje skole, naučno istraživačke projekte. Ove godine smo tri dana bili u Novom Sadu i Beogradu, kod drugara iz grupe Zvončići iz Novog Sada, prošle godine su oni dolazili kod nas - priča on.

Šta je ono najbitnije što u osmoletki mora da bude naučeno?

- Važno mi je da moja deca nauče da je u životu i školi, mnogo časnije grešiti nego varati, da veruju u vlastite ideje, čak i kada im kažu da su one pogrešne, da ne slede gomilu kada to svi čine, da prodaju svoje znanje ali nikad svoju dušu. Da veruju u sebe - ističe.

Poređenje, rangiranje i ocenjivanje niko ne voli, pa tako ni učitelji. Ocenjuje, kako kaže, ako je to u službi njihovog napredka ili podsticaja za dalji rad.

- Živimo u tiraniji vremena, stvari se i u obrazovanju menjaju, potrebno je da svi učimo, da škola bude zajednica u kojoj svi uče, inače ostaćemo zatečeni u nekom vremenu koje više ne postoji. Sve što sam naučio trudio sam se da primenim u radu sa svojom decom. Proveo sam više od hiljadu sati kroz neformalno obrazovanje i to me je ojačalo i učvrstilo u idejama i radu - objašnjava nam svoje razloge koje ga već 35 godina motivišu da svaki dan bude sve bolji učitelj.

Ukoliko imate na umu nekog sjajnog nastavnika ili učenika o kom bi "Telegraf.rs" mogao da piše, pošaljite nam je na imejl u potpisu teksta.

(M.Rodić/m.rodic@telegraf.rs)