U Ostojićevu svaka kuća ima šljivik: Najbolju rakiju i najslađi pekmez peku Poljaci, Srbi, Mađari i Slovaci - svi zajedno (FOTO)
Prošle godine održan je prvi Međunarodni festival šljive i rakije, a ove godine šljiva kao brend još jednom je pokazala koliko je dragocena
Jedno od nastarijih sela na severa Vojvodine u kojem već vekovima zajedno žive Mađari, Slovaci, Srbi i Poljaci, postalo je prepoznatljivo i po jednoj voćki koju ima skoro svaka kuća. Šljiva kao brend ovog malog vojvođanskog mesta dobila je svoju zasluženu pažnju, pa se već drugu godinu za redom organizuje Međunarodni festival šljive i rakije.
Prošle godine održan je prvi festival, a ove godine šljiva kao brend još jednom je pokazala koliko je dragocena. Od šljive ne samo da u Ostojićevu prave dobru rakiju, od šljive domaćice spremaju pekmez, slatko, sokove, a koriste je u kolačima, slatkim pitama, krofnama i mnogim drugim poslasticama. Zoltan Bačo, potpredsednik Mesne zajednice u Ostojićevu i organizator festivala, istakao je značaj ove voćke.
-Šljiva je odabrana jer u selu imamo jako puno šljivika, skoro svaka kuća ima šljivu. Zna se da je šljiva voće zdravlja, veselja i sreće, te smo u njenu čast organizovali i ovaj drugi festival kako bismo uključili sve nacije koje žive na ovom malom prostoru, a to su Srbi, Mađari, Poljaci i Slovaci.
Na ovogodišnjem festivalu stručni žiri nije imao lak zadatak, od 54 proizvođača rakije izabran je najbolji. Takač Andraš iz Mužlje napravio je najbolju šljivovicu koja je prema oceni žirija “potukla” sve svojim ukusom. S obzirom da šljiva ove godine nije najbolje rodila, kvalitet rakije je takođe prosečan, kada pijete rakiju trebalo bi da se oseti i ukus i miris, jer je svaka sorta drugačija - kaže nam Takač.
Domaćica koja je napravila najbolji pekmez dolazi takođe iz Mužlje. Hilda Damjanov, otkrila je tajnu spremanja ove poslastice, a ona je u strpljenju. Šljive prolaze kroz proces, vade se koščice, dugo se kuva, ,meša, a najbolje ga je peći na starim šporetima. Za najbolji kolač bilo je potrebno iskustvo, a u pitanju je stari tradicionlani recept koji je donela pobednica Lila Akač iz Jazova.
U selu žive Poljaci, Srbi, Mađari, Slovaci, svi imaju bar jedno drvo šljive.
Ostojićevo, malo selo na severu Vojvodine jedno je od retkih u kojem već vekovima složno žive četire nacije. Kako kažu meštani, razlike nema, osim u kulturi i običajima koji se strogo poštuju. Selo je osnovano pre više od 800 godina,a jedino je mesto sa najviše pripadnika poljske nacionalnosti.
Prvi Poljaci u ove krajeve stigli su sa obala Visle, 1838. godine, mnogi su se raselili, ali ostalo je porodica koje nisu želele da idu iz Vojvodine. Trenutno u Ostojićevu ima oko 200 domaćinstava u kojima žive Poljaci. Prema poslednjem popisu u naselju ima 1048 domaćinstava i interesantno je da svako domaćinstvo ima bar po jedno drvo šljive.
Festival je prema rečima organizatora festival svih nacija. Kulturu i običaje verno predstvljaju sve zajednice, a ove godine su im se pridružila i kulturna udruženja iz Kikinde, Novog Kneževca, Kanjiže, Sente, Tornjoša, Čoke, Utrina, Rumunije. Od seoskih udruženja nastupala su deca iz KUD-a iz Ostojiceva, udruženje Visla i KUD "Tihomir Ostojić".
Međunarodni festival šljive i rakije organizovalo je Udruženje za očuvanje kulturnog naseđa "Piroš Tulipan" pod pokroviteljstvom Opštine Čoka, Mesne zajednice Ostojićevo i Mađarskog nacionalnog veća, a sa ciljem razvijanja turističkih potencijala Ostojićeva.
(Dragana Ivanić)