Nastavnici sve stroži: Đaci na mukama zbog popravnog iz likovnog
U Beogradu oko 1.000 đaka ponavlja zbog tri i više jedinica ili zbog nepoloženog popravnog
Odzvonio je i poslednji rok za popravne ispite pred novu školsku godinu. Dok su đaci uglavnom muku mučili sa fizikom i matematikom, bilo je i onih koji su imali probleme i sa - likovnim.
U prilog tome ide i objava na društvenim mrežama u kojoj se jedna tviterašica pohvalila kako je njeno dete položilo popravni iz likovnog i to u poslednjoj školi.
- Da, verovali ili ne, iz fizike 4, a iz likovnog 1 - uveravala je majka prilično iznenađene komentatore, a ako je suditi prema daljoj prepisci, reklo bi se i da je ishod popravnog ispita bio prilično neizvestan.
Đak je polagao čak i teoretski deo, ali praktični, tačnije tehnike crtanja. Ispostavilo se da zahtevna nastavnica ima već poznatu reputaciju i da kod nje deca često završe na popravnom. Mnogi su ostali začuđeni, nizali su se i duhoviti komentari - "Bar će imati šta da prepričava unucima", "Ovo je za rubriku verovali ili ne" - i slični.
Međutim, ubrzo su se javili i oni koji su se na isti način opekli o lakše predmete - barem one za koje važi mišljenje da su lakši.
- Ja zbog četvorke iz likovnog u osmom nisam bio vukovac - saosećajno je napisao jedan od tviteraša, dok se drugi nadovezao komentarom "Ako vam je za uteh, ja sam uvek bila odlična, ali sam dva puta išla na popravni iz fizičkog".
I zaista, iako su retki, u praksi postoje slučajevi kada đaci ne ispunjavaju kriterijume za pozitivnu ocenu kod nastavnika muzičkog, likovnog ili fizičkog obrazovanja.
- Poznato mi je nekoliko slučajeva baš što se tiče likovnog, ali su zaista retki. Danas je, inače, manja stopa đaka koji padaju na popravnom. Nekada je to bilo oko 15 procenta, a poslednjih godina je to od pet do sedam odsto. Iako bi to trebalo da bude pohvalno, nažalost nije jer niti su nam deca vrednija i bolji đaci, niti je gradivo lakše. Iskustvo pokazuje da su profesori postali popustljivi i izlaze im u susret - objašnjava profesor informatike Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola.
Kako dodaje profesor i on je ove godine oborio troje đaka, ali niko od njegovih kolega nije to učinio.
Antić objašnjava da tri predmeta predstavaljaju najveći bauk za đake.
- To su matematika, fizika i hemija. Moram da primetim da su generalno za nastavu više zainteresovani đaci stručnih škola, kao što je to primer u školi dizajna, nego u nekoj tehničkoj školi ili gimnaziji.
STRANI JEZICI BEZ "KEČEVA"
Prema iskustvu profesora Antića, nizu predmeta zbog kojih đaci retko padaju na popravni, kao što je fizičko, likovno, muzičko mogu se pridružiti i predmeti stranih jezika
- Retko je čuti za popravne iz stranih jezika - kaže Antić.
(Telegraf.rs/Blic)