Svi tragaju za jeftinim polovnim motociklima iz inostranstva, a malo ko zna šta ih sve čeka ako odluče da ga uvezu

Telegraf rasvetljava šta je sve potrebno od dokumenata, koliko sve traje i koliko šta košta

Svakodnevno prebiranje po oglasima, traganje za najboljim modelom, pokušaj da se želje pomire sa količinom novca na raspolaganju čine se kao najteži segmenti kupovine polovnog motora, ali sve te muke padaju u zaborav nakon suočavanja sa procesom njegovog uvoza i carinjenja.

Motociklista Aleksandar Jokić iz Beograda hteo je da kupi motor u Italiji i da ga doveze u Srbiju, ali je shvatio da procedura nije tako jednostavna.

Preporučujemo

- Nigde ne postoji vodič iz kog može unapred da se vidi koliko to dugo traje, koji papiri su potrebni i koliko čitava procedura košta - objašnjava Jokić.

Jedan od ova dva motora na slikama je pao na tehničkom pregledu i neće nikad "proći" u Srbiji (FOTO)

Prva stvar koja mora da se izvrši je odjavljivanje motora i saobraćajne dozvole u zemlji u kojoj se kupuje, nakon čega se dobija potvrda koja služi kao dokaz da motocikl nije ukraden. Ovu obavezu na sebe preuzima prodavac, ali trošak, koji varira od države do države, najčešće prebacuje na kupca. Prosečna cena ovih taksi iznosi oko 70 evra.

Na računu koji je, pored overenog kupoprodajnog ugovora, dokaz obavljene kupovine, moraju da stoje svi podaci o kupcu i prodavcu motora. Iako se na fakturi nalazi i cena, ona neće biti reper za izračunavanje troška carinjenja oporezivanja, jer se Uprava Carina vodi cenama koje su navedene u katalogu AMSS, gde se gleda koje je motocikl godište, koji je model, kolika mu je kubikaža, a ne po kojoj ceni je kupljen.

Kada motor stigne u Srbiju, pogranična carinska služba otprema ga u lokalnu ispostavu gde će špediter da ga ocarini. U Upravi Carina kažu za Telegraf da se pri uvozu motocikla ili mopeda mora podneti dokumentacija na osnovu koje se na nesumnjiv način može izvršiti pravilna identifikacija.

- Tu se prvenstveno misli na saobraćajnu knjižicu, fakturu i kupoprodajni ugovor. Poslednja dva dokumenta moraju biti overena kod notara, u sudu ili MUP ili opštini - objašnjavaju u Carini.

Razlika u odnosu na uvoz automobila je ta što motocikli ne moraju da imaju Euro 3 motor, jer ga čak i poneki novi modeli nemaju. U Carini napominju da je potrebno obratiti se i Agenciji za bezbednost saobraćaja, Sektoru za vozila, radi pribavljanja Potvrde o homologaciji.

Sama procedura uvoza sprovodi se u tzv. redovnom carinskom postupku.

- To podrazumeva prijavljivanje vozila na granici i sprovođenje tranzitnog postupka, kao i pismeno podnošenje carinske deklaracije (JCI) sa svim potrebnim dokumentima kojima se nadležnoj carinarnici dokazuju činjenice navedene u deklaraciji. Carinarnica uvidom u podnetu dokumentaciju i pregledom robe vrši identifikaciju iste i utvrđuje njenu carinsku vrednost nakon čega sprovodi i okončava postupak - objašnjavaju za Telegraf u Carini.

Za vozila koja su proizvedena u zemljama Evropske Unije ne plaća se carina, dok je za motocikle iz ostalih zemalja carina oko 2 odsto, dok porez koji se plaća na procenjenu vrednost iznosi 20 procenata.

Važno je napomenuti da pri izračunavanju troškova kupovine i uvoza motora ljudi obično previde da je potrebno platiti i dovoženje motocikla u zemlju, za šta je potrebno minimum 150, 200 evra.

VIDEO Ljudi hoće da im motori skreću pažnu. Ova bajkerka skreće pažnju i drugim stvarima:

(Gorica Avalić/g.avalic@telegraf.rs)