Dok strepimo od prvog azijskog stršljena u Srbiji, dugo se borimo sa ovim uljezima koje smo već "uvezli": Nezaustavljivi su i postaju kobni! (VIDEO)

Mučimo muku i sa azijskom bubamarom, gljivama koje uništavaju voće i ambrozijom, a sve ove pošasti doneo je čovek

Dok sa strahom iščekujemo trenutak kada će se azijski stršljen pridružiti domaćem, uveliko vodimo bitku sa nekim drugim pošastima koje je čovek uvezao iz Azije i Amerike.

Preporučujemo

Invazija čudnih insekata sve je bliža Srbiji: Azijski stršljen ponovo okupirao komšije, a stiže i zombi pauk-skakavac (VIDEO)

Muke nam zadaju ambrozija, azijska bubamara i gljiva koja uništava breskve i kajsije.

Zajedničko za sve njih jeste da ih je ljudska ruka prenela sa jedne strane zemaljske kugle na drugu, namerno ili slučajno, a vrste su se potom zapatile i ugrzile ekosistem, ljudsko zdravlje, useve...

Žutonogi azijski stršljen mogao bi svakog trenutka da se pojavi kod nas, jer ova vrsta nezaustavljivo osvaja Evropu. Najbliže nama stršljen je primećen severnoj Italiji, ali još ne i u balkanskim državama.

- Da li će ova nova vrsta bitnije poremetiti odnose u prirodnim ekosistemima Evrope - teško je reći, za sada je to više teorijsko pitanje. Načelno, svaka uneta vrsta ima potencijal da ih poremeti, nekad se to desi odmah, a nekada tek posle više decenija, a za više od 80-90 posto unetih vrsta još nije jasno dokumentovan ovaj negativni uticaj (što ne znači da ga nema). Treba znati da je u Evropu, ali i druge krajeve sveta, do sada uneto više hiljada egzotičnih vrsta, što se generalno smatra jako lošom pojavom (aktuelno ili potencijalno), ali se tu malo šta može uraditi. Neke od unetih vrsta predstavljaju veoma negativne činioce, tj. ključne faktore uništavanja nekih domaćih vrsta ili celih ekosistema - objašnjava Aleksandar Ćetković, profesor biološkog fakulteta.

Ovaj stršljen nije ništa opasniji po ljude od domaćeg stršljena, pčela i osa, odnosno i na njegov ujed mogu burno da reaguju alergične osobe. Međutim, susret svakako da nije prijatan.

Ubadali su nas svuda, plašio sam se da li će pomoć stići, bol je bila neizdrživa: Stravično svedočenje dece koju su izujedali stršljenovi

Za razliku od stršljena, mnogo veću štetu donele su nam uvezene biljke i životinje čija pojava, za sebe, ne izaziva strah.

Azijske bubamare tako su poslednjih godina preplavile Srbiju, pa čak i potisnule domaću vrstu, a njihova opasnost po ljude takođe predstavlja alergija. One su, za razliku od bubamara kakve odranije poznajemo, sklone da ulaze u kuću tražeći toplo mesto za zimski period, a ako ih ubijete za sobom će ostaviti žutu tečnost neprijatnog mirisa koja ostavlja i fleke. Najbolje je zato da, kada ih vidite, koristite usisivač.

Insekti koji na glavi imaju šaru u obliku slova W ili M, okupirali Srbiju: Trebalo je da ubije vaši, a onda postala problem

Azijsku bubamaru prepoznaćete po tome što na beloj glavi imaju crnu W ili M šaru. Imaju i različit broj tačaka na leđima, a boje se kreću od crne do jarko crvene.

U ekosistemu ova bubamara potiskuje domaću, jer koristi njenu hranu. Azijska bubamara prava je proždrljivica biljnih vaši, zbog čega su je ljudi s namerom doneli u Evropu i stavljali u plastenike. Međutim, bubamara iz Azije se lako proširila i u prirodi, pa ono što je bilo efikasno za uzgajanje biljaka u baštama, u prirodi je postalo veliki problem.

U Evropu je doneta i štetna gljiva Monilinia fructicola, opasna bolest koja napada stabla i plodove voća. Njeno prisustvo u Srbiji zabeleženo je pre 7 godina, ali kiše koje su padale ovog leta pogodovale su njenom širenju. Njena pojava je, na kraju, dovela i do zabrane izvoza breskvi i kajsija u Rusiju. 

Bolest nije opasna po ljude, ali uništava rod i veoma lako se širi, pa je dovoljno da od jedne zaražene voćke stradaju i sve druge koje su zasađene u njenoj okolini.  Gljiva izaziva mrku trulež na plodovima, ali i sušenje cvetova, pa čak i grana. Od bolesti može da strada i voće koje je već u transportu ili na tezgama. Međutim, osim gljive Monilinia fructicola postoje još dve iz istog roda, koje su odavno poznate kod nas: Monilinia laxa, inače dominantna u Srbiji i Monilinia fructigena. Monilinia fructicola je, ipak, najdestruktivnija, a ona se u Evropi pojavila 2001. godine.

Jedan od najvećih poljskih neprijatelja za ljude je ambrozija, čiji polen se najviše širi baš u ovom periodu (druga polovina avgusta i prva polovina septembra). Procenjuje se da je svaki peti čovek u Srbiji osetljiv na ambroziju, a alergija se u najtežim slučajevima može pretvoriti i u astmu.

Novi tip svraba muči Srbe: Leti je najteže osetljivima na alergije, ovoe godine tipični naleti izostali

Ambrozija je jedan od najvećih prirodnih alergena, a ovaj korov svojim širenjem ugrožava i druge biljne vrste i može da nanese štetu poljoprivrednoj proizvodnji.

Ambrozija je na tlo Evrope preneta iz Severne Amerike, zajedno sa detelinom još u 19. veku. U Zapadnoj Evropi se nije zapatila, ali je zato njeno seme došlo do za nju znatno povoljnijih krajeva Starog kontinenta: centralnu i jugoistočnu Evropu. Sada se širi nezaustavljivo. Sve do sedamdesetih godina ona nije bila značajno rasprostranjena, a u poslednje dve decenije izaziva poprilične probleme ljudima.

(Mateja Beljan - m.beljan@telegraf.rs)