Srbija neće moći da se odbrani od gnezda azijskog stršljena, a sami smo neke doveli: Ako vidite žutonoge, to znači da se uveliko razmnožavaju!

Stršljeni koji se šire Evropom karakteristični su po žutim nožicama

Pitanje je godine kada će takozvani žutonogi azijski stršljen osvojiti Srbiju i tako se pridružiti već postojećem evropskom, kaže Aleksandar Ćetković, profesor Biološkog fakulteta.

Ubadali su nas svuda, plašio sam se da li će pomoć stići, bol je bila neizdrživa: Stravično svedočenje dece koju su izujedali stršljenovi

Preporučujemo

Premda je u hrvatskoj javnosti već odjeknula vest o pojavi nove vrste stršljena, za sada nije potvrđeno da se on zaista pojavio i na Balkanu, kazao je Ćetković, a to su potvrdili i oni koji se stršljenova najviše i plaše - pčelari. Međutim, sva je prilika da će žutonogi azijski stršljen doći, jer je širenje ove egzotične vrste u Evropi nezaustavljivo.

- Najbliži nalazi su u severnoj Italiji, konkretnije pokrajine Veneto i Toskana. Širenje vrste krenulo je iz Francuske 2004. godine, do Španije je stigla 2010, a do Portugalije već 2011, do severozapadne Italije 2013, u južnoj Nemačkoj se pojavila 2014, u Švajcarskoj 2017. U periodu od 2011. do 2017. godine imamo i izolovana javljanja u Belgiji, Holandiji i Velikoj Britaniji za koje se ne zna da li su rezultirali u stalnoj kolonizaciji.

Neka od ovih širenja su rezultat postupnih migracija koje su normalno ponašanje vrste u novom geografskom prostoru, a negde su u pitanju "preskakanja" koje je nesvesno pomogao čovek svojim pasivnim transportom (najverovatnije objašnjenje za slučaj u Portugaliji). U odnosu na sve ove činjenice, sasvim je izvesno da će ova vrsta uskoro stići i kod nas, u sporijoj varijanti širenja za otprilike 4-8 godina, ali u slučaju "preskakanja" može već ove godine! Zapravo, mi nemamo mogućnost da detektujemo ovaj događaj, jer kad primetimo da ih ima u nekom novom području to znači da se već uveliko tu razmnožavaju - objasnio je profesor.

Kako da se rešite roja osa ili stršljenova kad ste napolju?

U Aziji se mogu naći i stršljenovi koji su gotovo duplo veći od onih kakve poznajemo u Evropi, a čiji otrov je zaista snažniji i opasniji. Sama pomisao na takve leteće nemani izaziva paniku, ali Ćetković kaže da za tim nema nikakve potrebe, jer je vrsta koja navire u Evropu zapravo veoma slična stršljenovima kakve već poznajemo. Odlikuje ih žuta boja nogu, zbog čega su i dobili naziv žutonogi.

Nikome nije prijatno da se susretne sa ovim insektima koji izazivaju bolni ujed, a u nekim slučajevima i smrtonosnu alergijsku reakciju, ali pridošlice, objašnjava profesor, svoja gnezda prave obično na višim granama, pa nemaju mnogo dodira sa čovekom.

- Ova vrsta nije posebno agresivna niti posebno toksična u poređenju sa našom autohtonom vrstom stršljena. Inače, vrsta se naučno zove Vespa velutina, i to je samo jedna od oko 22 vrste u rodu stršljena, koje sve žive u Aziji, a od njih samo dve prirodno naseljavaju i Evropu. Naš "obični" stršljen se naučno zove Vespa crabro, i živi u velikom delu Evroazije, dok je druga nativna vrsta (Vespa orientalis) u Evropi ograničena na jug Balkana, jug Italije i Maltu - detaljno je objasnio Ćetković.

Smrtonosan ujed je teoretski moguć, baš kao i kod osa, pčela ili domaćih stršljenova, koji su ove godine prisutni u većem broju nego ranijih. Ono čega se treba posebno kloniti su gnezda. Jer, stršljena nećemo često sretati kao ose, ali kada je u pitanju odbrana gnezda oni postaju pravi borci. Zato je poprilično nezgodno kada se stršljeni nastane o blizini kuća.

- Otrov svih ovih vrsta je po jačini sličan običnim osama (iako malo više boli) i nije posebno opasan u toksikološkom smislu, osim ako ne dođe do višestrukih uboda: potencijalno smrtonosna doza se kreće u opsegu od 10-50 uboda što se izuzetno retko može desiti, osim ako neko ne pokušava da nestručno ukloni stršljenovo gnezdo - a to je veoma riskantna aktivnost. Realna opasnost je samo ako formiraju gnezdo u neposrednoj blizini ljudi, u kući, stanu ili dvorištu - kazao je profesor.

Što se tiče opasnosti po život, tu su glavni uzroci alergijske reakcije. Posebno je opasno kada čovek i ne zna da je preosetljiv na ubod stršljena i kada mu je potrebna hitna medicinska pomoć.

- Povećan broj ovih slučajeva (kao na primer ove godine) nije rezultat neke posebno povećane agresivnosti, niti "najezde iz nepoznatog izvora", nego jednostavne činjenice da razne vrste povremeno ulaze u faze značajnog povećanja brojnosti - u godinama kad im se "sklope" posebno povoljne klimatske okolnosti.

Pčelari imaju malo više razloga za brigu. Azijski stršljen napada pčele, baš kao i domaći, ali za razliku od njega on se radije napada košnice, pa su i štete veće.

- Najviše što pčelari mogu (a to već sada mnogi i rade) je da redovno prate dostignuća i razmenjuju iskustva sa kolegama iz "napadnutih" područja, pa će u najboljem slučaju biti nešto bolje pripremljeni i uspeti da iskoriste rešenja do kojih dođu vrhunske ekipe stručnjaka iz zapadne Evrope - kazao je Ćetković.

I na kraju, za sve one koji se plaše ovih džinovskih letećih stvorenja postoji i jedna dobra vest. Pošto je reč o vrstama sa sezonskim životnim ciklusom, sa hladnijim danima sve jedinke umiru, a to se u najvećoj meri dešava već do početka novembra. I još nešto, stršljena smete da ubijete - nije reč o zaštićenoj vrsti, ali se pazite ako prilazite njihovom gnezdu.

VIDEO Koje cveće najbolje odbija insekte:

(M. Beljan - m.beljan@telegraf.rs)