5 najčešćih razloga zbog kojih se mostovi urušavaju: A kako su nadležni odgovorili da li je scenario iz Đenove moguć u Srbiji?

Gotovo je nemoguće zaključiti koliko je lako ili teško sprečiti tragediju urušavanja mosta

Desetine ljudi poginulo je prilikom urušavanja mosta u Đenovi, a sada se svi pitaju zašto je taj most pao i je li je to moglo da bude sprečeno.

Zna se jedini krivac za rušenje mosta u Đenovi: Pojavili su se dokumenti i dokazi da je katastrofa mogla da bude sprečena

Portal građevinske firme GLE navodi pet najčešćih razloga urušavanja mosta.

PRIRODNE KATASTROFE

Zemljotresi i poplave veliki su problem, naročito za starije mostove koji su možda izgrađeni pre modernih sigurnosnih mera. Mostovi izgrađeni pre nego što su klimatske promene stvarale probleme jednostavno nisu projektovani za trenutne ekstremne vremenske prilike.

Potresi oštećuju mostove i uzrokuju strukturne štete. Poplave mogu da naprave veliku štetu zbog mulja, stabala i delova građevina koji se podižu s vodom i snažno se zabijaju u elemente mosta. U oba slučaja delovi mosta mogu se slomiti ili ispucati.

GRAĐEVINSKI INCIDENTI

Tokom izgradnje ili rušenja vrlo lako dolazi do urušenja mosta. To može izgledati manje opasno od urušavanja mostova s automobilima na njima, ali ove nesreće mogu biti još smrtonosnije.

Tokom gradnje i rušenja, desetine radnika mogu biti na ili ispod mosta, daleko više nego što je obično prisutno tokom normalne upotrebe strukture.

1. avgusta 1907. godine most u gradu Kvebeku srušio se tokom izgradnje zbog neplanirane težine na kritičnoj tački u tom procesum i ubio 75 radnika i povredio mnoge druge.

NEDOSTACI U DIZAJNU I PROIZVODNJI

Da je svet načinjen od Lego kocki izgradnja mostova mogla bi da bude usavršena i možda se mostovi nikada ne bi srušili. U stvarnom svetu svaki projekat je drugačiji. Geologija okoline, količina prometa, lokalno vreme, raspoloživi građevinski materijali, pa čak i željena estetika, jedinstveno utiču na dizajn i konstrukciju.

Srebrni most preko reke Ohajo u Virdžiniji 1967. godine iznenadio je javnost kad se srušio nakon navodnog prikazanja misterioznog stvorenja, nazvanog "Mothman". Međutim, nakon istrage, ispostavilo se da je most propao zbog problema sa čelikom korišćenim u izgradnji. Tokom vremena je zub korozije nagrizao strukturu dok nije konačno popustila i ubila 46 ljudi.

NEPRAVILNO I NEMARNO ODRŽAVANJE

U 2013. godini, Most I-5 preko reke Skagit u Vašingtonu urušio se pod težinom prevelikog opterećenja. Dok je opterećenje bio neposredan uzrok kolapsa, sam most je prethodno proglašen funkcionalno zastarelim, zbog nedostatka sigurnosnih struktura i sistema. Umesto popravka ili zamene mosta, nadležni su odlučili da stave ograničenja na težinu, koja su zanemarena, što dovodi do propasti. Na sreću, nije bilo smrtnih slučajeva, iako je troje ljudi prevezeno u bolnicu sa povredama.

VATRA

Jednom davno, požari su bili čest uzrok rušenja mostova. Pre nego što su čelik i beton postali češći i povoljniji, mostovi su često bili izgrađeni od drva. Železnički mostovi, naročito su bili ranjivi jer je trenje točkova vozova na šinama uzrokovalo iskrenje što je ponekad zapalilo materijale u blizini.

Tročlana porodica nastradala u rušenju mosta u Đenovi: Policajci su pronašli njihova tela, a u tom trenutku je zazvonio telefon

Danas većina mostova građeno je od čelika i betona, što je oštećenja od požara svelo na minimum. No, prošla godina u Atlanti, pokazala je da to ne znači da se ne događa. U tom slučaju je sabotaža ili ekstremna nepažnja započela požar, a vatra je zahevala veliki izvor goriva (zapaljivi materijal skriven pod mostom) kako bi dosegao temperature koje su uzrokovale slabljenje strukture i kolapsa.

KAKVI SU MOSTOVI U SRBIJI?

Stanje mostova u Srbiji kontrolišu Javno preduzeće "Putevi Srbije", u čijoj je nadležnosti 2.960 mostova, i "Infrastruktura Železnice Srbija", koja nadgleda 956 mostova.

Iz tih preduzeća poručuju da su kontrole mostova redovne, naročito zbog povećanog saobraćaja na srpskim putevima, a očekuje se da će do kraja 2018. kroz našu zemlju proći 53 miliona vozila, dok je samo u julu prošlo 562.000 vozila više nego u istom periodu prošle godine.

Oni su, inače, pozdravili današnju odluku ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović o vandrednom inspekcijskom nadzoru svih mostova dužih od 100 metara, te dodali da će još jedan vandredni izveštaj pokazati stanje mostova i utvrditi mere ako nešto nedostaje.

U "Putevima Srbije" kažu da se godišnje izdvaja oko 10 miliona evra za periodično održavanje mostova, koje podrazumeva velike popravke, sanacije i rekonstrukcije, dok se za redovno održavanje izdvaja oko milion evra, dok u "Infrastrukturi železnice Srbije" navode da je godišnje oko milion evra namenjeno za redovno održavanje mostova.

Izvršni direktor Sektora za održavanje državnih puteva "Puteva Srbije" Zoran Stojisavljević rekao je da su u nadležnosti tog preduzeća mostovi ukupne površine veće od milion metara kvadratnih, čija je vrednost procenjena na oko 900 miliona evra.

- Kroz svakodnevni uvid u stanje mostova, možemo zaključiti da su svi statički stabilni mostovi i da su apsolutno bezbedni za odvijanje saobraćaja - podvlači Stojisavljević.

Mostovi se, ističe, kontrolišu redovno ili svakodnevno, periodično i godišnje, a posebna komisija sastavljena od stručnjaka nakon utvrđivanja kompletnog stanja sastavlja izveštaje, naručuje projekte za sanaciju i popravku određenih mostova.

Direktor Direkcije za "Infrastrukturu Železnice Srbije", Milan Maksimović navodi da su i mostovi koji su u njihovoj nadležnosti bezbedni i sigurni za redovan železnički saobraćaj, a kontrole su, kao i kod drumskih mostova, redovne i periodične.

- Svakodnevne kontrole vrše zaposleni koji obilaze prugu. Oni su toliko stručni da mogu da uoče bilo kakve nepravilnosti na mostovima i da alarmiraju ako je potrebno da se uradi neka sanacija ili da se obustavi saobraćaj - objašnjava Maksimović.

Evropa gori, mostovi se tope od visokih temperatura: Najgore u Britaniji, Nemačkoj, Holandiji i Francuskoj, ruše se svi toplotni rekordi (FOTO)

Prema njegovim rečima, problema na mostovima ima, s obzirom da je većina njih građena u prošlom ili pretprošlom veku i u stalnoj su eksploataciji zbog sve većeg inteziteta saobraćaja i prevoza robe.

- Mi smo prošle godine imali 20 statitčkih provera mostova, da bi utvrdili da li možemo da pratimo zahteve privrede za povećanim obimom prevoza sa posebnim opterećenjem na tim mostovima. Ispitali smo i došli do saznanja da pojedini mostovi mogu to da iznesu, a pojedini ne, i da treba da preduzmemo neke mere - navodi Maksimović.

Objašnjava da postoje i mostovi od posebnog značaja za državu, koje čuvari nadgledaju 24 sata, poput onih u blizini državnih granica, kao i mostovi koji u okruženju nemaju naseljena mesta i koje mogu biti eventalna meta terorista.

(Telegraf.rs/Express.hr, Tanjug)