Nikola je počeo u garaži u Nišu, a danas ima 165 miliona dolara: On je osnivač i prvi čovek srpsko-američkog start-apa

Koliko je trebalo vremena, hrabrih odluka, rizičnih poteza i vere da se napravi ovako nešto vredno

Vest da je srpski start-ap Frame prodat američkoj kompaniji Nutanix snažno je odjeknula u Srbiji. Na prvi pogled reklo bi se da je to ostvarenje američkog sna - mala firma počela u garaži u Nišu prošla je svoj put do momenta da je kupi američka firma u najvrednijoj IT akviziciji jedne srpske firme ikada.

Srbiji nedostaje 15.000 IT stručnjaka: Vlada Srbije nastavlja sa programom prekvalifikacija

Preporučujemo

Iako transakcija još uvek nije kompletirana, cena će minimalno biti 165 miliona američkih dolara, a najveći deo (više od 85 odsto) će biti isplaćen u akcijama. Kako je uspeh opisan u nekoliko rečenica zaista to i postao, koliko je trebalo vremena, hrabrih odluka, rizičnih poteza i vere da se može napraviti nešto vredno, kao i kakvi su planovi kompanije posle prodaje, pre svega u Srbiji, ispričao je za portal "B92" osnivač i prvi čovek tog srpsko-američkog start-apa Nikola Božinović.

• Pre pet godina, u Nišu ste počeli da razvijate cloud softver koji danas koriste najveći igrači - Adobe, Autodesk, Microsoft, Siemens, pa čak i američka vlada. Kako je sve počelo?

Mnoge inovacije su nastale tako što je neko pokušavao da reši sopstveni problem. Mi smo taj slučaj. Ideja za Frame je nastala 2012 godine, u mojoj prethodnoj kompaniji. Tada smo pravili softver za video analizu i popravku video snimaka, a naš softver je zahtevao da korisnik ima veoma jak kompjuter sa jakom grafičkom karticom (GPU). Neki od naših najvećih korisnika su tražili da mi naš softver virtualizujemo, što praktično znači da se sam softver izvršava na nekom udaljenom serveru, a da se samo slika prenosi na lokalni računar. Slične proizvode su već imali Microsoft, Citrix, i VMware, ali su bili teški za instalaciju i održavanje, a nisu ni radili dosta dobro. I nijedan od sistema nije bio napravljen da radi sa modernom cloud infrastrukturom (npr. AWS ili Microsoft Azure).

Tada sam shvatio - ako je meni potrebno bolje rešenje, onda sigurno postoje hiljade drugih kompanija koje traže ovo isto. Više meseci sam razmišljao o ovoj ideji. Znao sam da će se desiti jedna od dve stvari: ili ću ja to napraviti, ili ću za par godina čitati u vestima da je to uradio neko drugi.

Sve se ovo dešavalo u vreme kada smo moja supruga Mina i ja očekivali naše drugo dete. Nije baš idealan trenutak da se započne start-ap i da u tom trenutku svu životnu ušteđevinu uložimo u tako nešto. Ipak, Mina je imala veoma mnogo razumevanja i vere, i podržala me u našem neizvesnom poduhvatu. 

Počeli smo sa par ljudi u Americi i nekoliko inženjera u Nišu i sa serverima u mojoj garaži. Prvi prototip smo završili do proleća 2013, a ja sam paralelno jurio potencijalne kupce, partnere i investitore. Sa ove daljine, to možda izgleda manje stresno i naporno nego što je stvarno bilo. Ja pamtim te dane kao bitku za preživljavanje tek započete firme, i praktično non-stop rad da inicijalnu ideju “odlepim od zemlje”.

• Koji je vaš glavni proizvod?

Naša platforma je dostupna u nekoliko varijanti. Jedna je napravljena za kompanije (obično prilično velike) koje žele da njihovi zaposleni mogu da imaju pristup svim aplikacijama iz web brauzera. Postoje mnoge prednosti ovakvog pristupa - od toga da je sistem mnogo lakše održavati, do toga da ljudi mogu da rade svoj posao sa bilo kog mesta. Bezbednost je takođe mnogo veća jer se svi podaci ustvari nalaze na serveru pa ako se i desi da izgubite laptop, na njemu se ne nalazi apsolutno ništa. Sve aplikacije i fajlovi su vam u cloudu, pod šifrom.

Drugu varijantu koriste firme kao što su Adobe, Autodesk, Siemens. Oni isporučuju svoj Windows softver krajnjim korisnicima, direktno iz clouda. Na primer, zamislite da ste inženjer koji modeluje auto u nekom 3D CAD programu, i onda dobijete mogućnost koristite taj zahtevni softver iz web brauzera sa bilo kog kompjutera, podjednako lako kao što koristite, recimo, Gmail.

• Proizvod iza kog stoje srpski stručnjaci propoznat je kao nešto što bi moglo da predstavlja pravu revoluciju u IT svetu, što vam je omogućilo da vas primete i investitori. Koji su bili preduslovi za to da jedan mali tim postigne tako veliki uspeh?

Investitori žele da ulože u dobru ideju, ali to je generalno samo mali deo onoga što gledaju. Vrlo je bitan biznis plan i jasna ideja zašto je proizvod drugačiji od svega što već postoji na tržištu. Kako planirate na nađete kupce. Koliko možete da naplatite i sa kakvim profitom. Koji je rizik da neko veliki uloži novac i napravi sličan proizvod. To su stvari o kojima se generalno malo priča, a dosta se idealizuje značaj ideje. Investitori puno vremena provedu procenjujući i ljude, naročito tim osnivača koji treba da izgura tu ideju. Na kraju dana, oni ulažu u ljude.

Mi smo od prvog dana puno vremena uložili u razvoj kulture kompanije i pažljivo dodavali nove ljude. Mnoge startap kompanije naprave istu grešku. Kada dobiju investiciju, zaposle odjednom puno ljudi, čak i ako u tom trenutku nemaju ideju šta bi ti ljudi mogli da rade, pod parolom “neka sede tu, pa ćemo vremenom smisliti”. Mi nismo radili tako. Dodavali smo nove ljude samo kada je to bilo apsolutno neophodno, jer samo tako - pažljivo i polako - možete da izgradite kvalitetan tim.

Investitori su sve vreme bili vrlo iznenađeni kako smo uspeli da napravimo kvalitetan softver sa tako malim brojem ljudi i malim troškovima, i zato su stalno hteli da ulažu još više. Oni cene efikasnost. Neke kompanije potroše milione investicija na neke fancy kancelarije. Mi to namerno nismo hteli da radimo. OK je da prostor bude udoban za rad, ali u ranoj fazi firme, kad još uvek nemate nikakve mušterije ni prihode, bacanje para na ekstravagantne stvari stvara loš utisak.

• Možete li da napravite poređenje kada je reč o uslovima poslovanja između jedne silicijumske doline i Srbije?

Razlika u poslovanju je ogromna čak i između Silicijumske doline i ostatka Amerike. Čak i u Americi, Silicijumska dolina deluje kao druga planeta nekome ko je iz ostatka Amerike. Onda možete zamisliti kakva je razlika sa Srbijom. Lista razlika je ogromna. To je mesto na kojem ćete naći najviše investitora po kvadratnom kilometru na svetu. I to ne bilo kojih investitora. Njih zanimaju stvari koje će da imaju globalnu skalu i da donesu bar 10x ili 100x profita. Investitor u Silicijumskoj dolini koji vam daje 10 miliona dolara ne radi to da bi zaradio 2 miliona. Kada dobijete takvu investiciju, to je zato što ste ih ubedili da će vaša ideja da promeni svet, i da vredi mnogo puta više. Naravno, svesni su da dosta od tih projekata neće uspeti i to je deo cele računice. Tako su nastali i Apple, Google, Facebook, Uber, Airbnb, Dropbox i mnoge druge kompanije - neko je verovao u njih dok su bili u fazi “garaža”. A na svaku od ovih firmi, postoji na desetine hiljada onih koje su propale.

• Da li će Srbija uspeti da u IT industriji zadrži pozitivan razvojni trend ili će propustiti ovu šansu? Kakav je vaš utisak?

Imamo veliku šansu da zadržimo taj trend ako se na ozbiljan i profesionalan način shvati sve ovo i stvori olakšice svima koji se bave ovakvim poslom. Meni je drago da smo pokazali šta je moguće uraditi, kao verovatno najveća akvizicija za jedan startap koji se vezuje za Srbiju. Nutanix je kompanija u naletu, pa je moguće da će Frame vredeti i mnogo više za par godina, ako bi se tako gledalo. Nadam se da će konačno da se upale neke lampice i da stvari počnu da se kreću mnogo brže, naročito zato što se na rečima svi već slažu oko značaja IT industrije za budućnost Srbije. A ako ovo nije dovoljno, onda ne znam šta treba da se desi da bi kao industrijska grana i tehnološka zajednica bili shvaćeni ozbiljno. 

Jedna pd bitnih stvari je reforma poreskog sistema. Ne kažem to zbog nas, to je manji problem kada ste deo Nutanixa. Ali jeste ozbiljan problem za firme koje su danas u onoj fazi u kojoj smo mi bili pre 3-4 godine. Trenutno postoji komplikovan sistem, sa kombinacijom plata, rada preko agencije, cuvanja para u inostranstvu… To je rizik za dugoročno poslovanje, i nešto što sprečava stvaran razvoj većih kompanija koje mogu da stvore vrednost kroz intelektualnu svojinu, baš kao Frame. Mi ne treba da budemo “Kina koja je bliža zapadu od Kine”, već mozak za Evropu i Ameriku.

• Kakvi su planovi za budućnost, pre svega oni u vezi sa srpskim delom poslovanja?

Mi trenutno imamo oko 50 softver inženjera između Niša i Beograda -- plan je da tu brojku značajno povećamo u narednih godinu dana i da dodatno pokrenemo i nove aktivnosti, npr. tehničku podršku i customer solution architecture. U Srbiji do sada nismo imali prodaju, ne očekujem da se to nešto bitno menja -- naše tržište je ceo svet i sa Nutanix-om planiramo da prodajemo proizvod globalno. Srbija je primarno prepoznata kao mesto sa potencijalom za odličan R&D centar. Naš fokus će biti na zadržavanju domaćih inženjera, i privlačenje ljudi iz celog regiona, od Praga do Atine, i od Ljubljane do Kijeva. Inače, nešto slično je u Sofiji u Bugarskoj napravimo VMware (velika enterprise kompanija). Oni trenutno imaju preko 750 ljudi u Sofiji sa planom da za 3 godine dodju do broja od 1,500. Recimo da bi to bio naš cilj za Nutanix Frame u Srbiji 4-5 godina od sada. Ja ću, kao i do sada, voditi celokupan tim, uz ostale stvari kojima ću se baviti u zajedničkoj kompaniji.

Osim toga, trudićemo se da utičemo na što brže prilagođavanje obrazovnih programa potrebama moderne ekonomije, zajedno sa ostalim organizacijama i ljudima na srpskoj IT sceni koji se time bave već godinama. Tu nas sve čeka veliki posao. Bitno nam je i da poboljšamo balans izmedju muškaraca i žena u IT-u. To je generalni problem IT industrije svuda u svetu, a u Srbiji se naročito.

VIDEO: Filip i Jagoda na ulici zarade i do 140 evra za jedan dan, a nisu prosjaci

(Telegraf.rs/ B92)