Srbima nije dovoljno 10 dana odmora, pa otvaraju bolovanja i "spajaju" dane: Izmišljaju razne bolesti samo da bi duže bili na letovanju

Postoje ljudi koji uvek nađu "rupu u zakonu", a ove brojke to i dokazuju

Letnji odmor nikad nije dovoljno dug, a Srbi su i za to našli rešenje. Bolovi u kičmi, stomaku, kolenima, prehlada, upala grla samo su neke "od boljki" na osnovu kojih otvaraju bolovanje i spajaju ga sa neradnim periodom.

- Svaki put kad me iznerviraju na poslu, što je prilično često, ja otvorim bolovanje. Ima situacija kad mi zaista pozli, ali je više onih kad sam dobro. Kad mi nije ništa, ja kažem da me boli stomak, jer lekari ne mogu u tom trenutku da znaju da li je to istina - započeo je razgovor za Telegraf Srđan P. (43) iz Beograda.

Preporučujemo

Naš sagovornik, kako kaže, ne otvara bolovanje samo kad zbog posla izgubi živce. Ovo svoje pravo na njega koristi ili iskorišćava i onda kad odlazi na odmor.

Svako može da traži neplaćeno odsustvo, ali samo u ovim situacijama poslodavac to mora da dozvoli

- Imam dve nedelje odmora, i to je zaista malo, zar ne? Aranžmani za more traju deset dana. Da odem do njega i da se vratim, treba mi dva dana. Na pakovanje i kupovinu stvari koje mi trebaju za letovanje, izgubim jedan dan. Znači praktično se nisam ni vratio sa mora i već moram na posao. Zato pre odmora, naravno ne svakog, odem kod lekara sa time što vodim računa da se ne žalim često na istu bolest.

Kombinujem upalu grla, bol u kičmi, mada kažem, najčešće se žalim na bolove u stomaku. Jednom sam čak rekao da se psihički veoma loše osećam i da želim da idem u dnevnu bolnicu na razgovore. Dobio sam mesec dana bolovanja - objasnio je radnik koji, ako se sudi po njegovoj priči, više vremena provodi van posla nego na njemu.

SVE MANJE ZAPOSLENIH UZIMA BOLOVANJE

Na sreću Srđan P. je jedan od retkih ljudi koji isuviše često odlaze na bolovanje. Više je onih koji idu u drugu krajnost, pa bolesni odlaze da rade, strahujući da će da dobiju otkaz ako otvore bolovanje. Takođe i zbog novca ugrožavaju svoje zdravlje kao i onih sa kojima rade.

- Broj bolovanja se smanjio unazad deset godina i najviše ga otvaraju pacijenti koji boluju od težih bolesti. Mi apelujemo na bolesne ljude, čak i prehlađene, da otvaraju bolovanje kako zbog sebe tako i drugih. Međutim, oni uglavnom odlaze bolesni da rade, ili uzimaju slobodne dane ili dane od odmora. Vidimo da malo njih uzima bolovanje i po tome što im ga otvorimo, a oni nikad ne dođu po doznake - rekla je za Telegraf.rs dr prim. Branka Lazić specijalista opšte medicine, načelnik službe za zaštitu zdravlja odraslih u Domu zdravlja Stari grad.

BROJ TEŠKO BOLESNIH PACIJENATA U PRVOJ POLOVINI 2018. GODINE VEĆI JE NEGO TOKOM CELE 2017. 

Lekari iz domova zdravlja bolovanje mogu da otvore najviše na mesec dana. Oni pacijenti koji se tokom ovog perioda ne oporave, moraju da idu na komisiju koja ocenjuje da li osoba treba da prekine bolovanje ili da ga produži.

To zavisi isključivo od zdravstvenog stanja pacijenta.

Broj ljudi čije bolovanje je ocenjivala komisija porastao je u odnosu na prethodne godine.

- Prema raspoloživim podacima za prvih šest meseci 2018. godine, lekarske komisije su prosečno mesečno cenile 24.400 slučajeva bolovanja dužih od 30 dana, u 2017. godini taj broj je bio oko 22.500 slučajeva mesečno, a u 2016. godini oko 24.200 - kazali su za Telegraf.rs iz Republičkog fonda za zdavstveno osiguranje.

Srbi su poznati po tome da uvek nađu "rupu u zakonu" pa su tako smislili kako da "prevare" poslodavce da bi imali duži odmor, jer njega nikad nije dosta.

VIDEO: Kako do BESPLATNOG pregleda kod privatnog lekara?

(Ivana Vlajković/i.vlajkovic@telegraf.rs)