Ako želite srpskog šarca kakvog je jahao još Kraljević Marko, morate da imate štalu, livadu i još 70 evra mesečno (FOTO)

Nema domaćina bez konja i njih ne može svako da drži

Od svih konja, čini se da Srbi najviše vole šarca, onakvog kakvog je u pesmama i pričama jahao Kraljević Marko i zbog toga se uzgajivači upravo trude da dobiju rasu - srpski šarac. To je rečeno ovog vikenda na Prvoj fijakerijadi na području Kragujevca, u selu Kutlovo. Odakle fijakerijada u Šumadiji? Zbog toga što su nekada konje posedovali samo najbolji domaćini u selu, a takvih je poslednjih godina sve više, kažu organizatori.

MARKO KRALJEVIĆ JE BIO PRAVI DŽIN: Nije šala - evo koji broj cipela je nosio!

Preporučujemo

- Vojvođani su daleko odmakli u organizovanju ovakvih manifestacija, ali od nečega se mora početi. Na našoj fijakerijadi učestvovalo je oko 25 zaprega, a na izložbi konja bilo je više od 80 grla. Ocenjivana su u tri rase i to- pinto, lipicaneri i domaći konji. Ocenjivanje je bilo u kategoriji pastuva, kobila i kategoriji mladih kobila i pastuva. Imamo nešto i ponija. Učesnici su vlasnici konja ispod Dunava i to veliki zaljubljenici u ove životinje, a neki od njih odriču se značajnih stvari da bi mogli da imaju konja - objašnjava Radoje Vasiljević, jedan od organizatora fijakerijade.

Prva kutlovačka fijakerijada upriličena je na ranču "Parče raja", a organizatori su Sportski konjički klub Šumadinac, Agrobiznis centar Kutlovo i udruženje Kulturni park Kovionica.

Vasiljević napominje da uzgajivači upravo rade na "stvaranju" srpskog šarca, podsećajući da ga je i Kraljević Marko jahao.

- Šta je to sada novo da pričamo o šarenim konjima, mi tu imamo izuzeno dugu tradiciju- podseća Radoje Vaseljević koji je vlasnik "Parčeta raja". Srpski šarac nastaće ukršanjem šarenih kobila sa drugim rasama, zavisno od toga da li se želi postići dobijanje paradnog ili jahaćeg konja, kakvog je imao Kraljević Marko.

Na fijakerijadi su predstavljena prva tri ukršena ždrebeta. Pažnju posetilaca fijakerijade privukle su sasvim slučajno i devojke koje su se trudile da ulepšaju svoju kobilu. One su joj u pletenice saplitale grivu i rep.

Objašnjavaju da su nekada mlade žene, kada krenu na vašar, kosu plele u pletenice, a kako je ovo za kobilu izlazak na vašar treba i ona da "se udesi". Helena Perišić ima 17 godina i učenica je Prve kragujevačke gimnazije. Konje voli od detinstva, a sa njima aktivno radi već četiri godine.

- Konji su neverovatna bića i čovekov najbolji prijatelj. Ja ih dresiram, ali ne radim sa njima u smislu - ja sada jašem konja i učim ga, treba sa njim da ostvariš kontakt "sa zemlje", treba da mu pružiš ljubav. Čak više volim da odem sa konjem na livadu i da ga mazim i ukazujem mu pažnju, nego da ga jašem- kaže uz osmeh Helena.

A Mladen Bajić iz Jabučja kod Lajkovca ponosan je na dva šarca upregnuta u fijaker. Kaže da Srbi najviše vole da vide upregnute šarene konje, a fijakerima najviše da se voze na dan svog venčanja i dan kada krste decu.

- Dobar fijaker košta od četiri do pet hiljada evra. Oko četiri je nov, a bliže pet je kada je restauiran od starog fijakera. Tada ima istoriju, neponovljiv je. Kod nas fijakeri najčešće stižu iz Mađarske, naših je manje. A po šarcima sam poznat još od osamdesetih godina, ovo su šareni domaći konji ukršteni sa lipicanerom objašnjava Bajić.

U njegovoj kući konje uzgajaju "od kako se pamti". Mladena u ovoj ljubavi podržavaju i sin i unuk.

- Imali konje i pradeda i deda, sada ja, moj sin i unuk. Bez toga se ne može u našoj kući. Nema domaćina bez konja i njih ne može svako da drži, ni u jednom smislu. Nemamo koristi od njih, ali imamo zadovoljstvo i veliku ljubav - kaže Bajić.

Na prvoj fijakerijadi u selu Kutlovo kraj Kragujevca mnogo je vlasnika konja reklo isto to - nemamo koristi od konja, ali ne možemo bez njih. Izdržavanje jednog konja mesečno, ko ima štalu i livadu, košta oko 70 evra.

(M.R.)