U Srbiji 4 osobe preminule, 60 zaraženo groznicom Zapadnog Nila: Često nema simptoma, ubod se ne razlikuje od "običnog" uboda komarca

Ovaj virus je do sada registrovan u 53 regiona u Srbiji, ali to ne znači da se broj zaraženih povećava

U Srbiji su do sada četiri osobe preminule od groznice Zapadnog Nila, a virusom je zaraženo 60 osoba, podaci su Instituta za Javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Beograđani u strahu zbog komaraca zaraženih virusom Zapadnog Nila, ove lokacije su najopasnije

Preporučujemo

Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević iz Instituta "Batut" kaže da je prisustvo ovog virusa do sada registrovano na 53 regiona u Srbiji, ali da to ne znači da se broj zaraženih povećava.

- Čim se registruje virus automatski se deluje i adekvatne mere se spovode. Na svim tim mestima gde su se određene aktivnosti sprovodile više nije naknadno registrovano prisustvo ovog virusa - rekla je Kisić Tepavčević za RTS.

Ona je naglasila da situacija može da se menja iz dana u dan, ali da je bitno da se sprovodi sistematski nadzor i kontrola oboljenja sezonskog karaktera.

VIŠE OD 80 ODSTO ZARAŽENIH NEMA SIMPTOME

- Bitno je istaći da je ovo oboljenje isključivo prenose komarci, ali ne svi. Teoretski nije velika verovatnoća dolaska u kontakt, ali ono što je bitno za čoveka ne može dalje da pređe jer je koncentracija virusa u njegovoj krvi mala - objasnila je Kisić Tepavčević.

Ona je navela da više od 80 odsto zaraženih nema nikakvih simptoma i znakova infekcije i da se ubod ne razlikuje od bilo kog drugog uboda komarca.

- Oko dvadeset odsto inficiranih ima simptome slične gripu, većina se ne javi lekaru, oboljenje preleži na nogama i ne zna da je imao a kod manjeg procenta, jedan na 150 mogu da se jave komplikacije u vidu infekcije centralnog nervenog sistema - rekla je doktorka Kisić Tepavčević.

VIRUS PRVI PUT ZABELEŽEN 2012. GODINE

Dodala je da je verovatnoća ovakvih komplikacija veća kod onih koji već imaju neka hronična oboljenja, oboljenja kardiovaskularnog sistema, hipertenziju i nekontrolisanu šećernu bolest.

Kisić Tepavčević je podsetila da je u Srbiji virus prvi put zabeležen 2012. godine, ali je, kako je istakla, najverovatnije bio prisutan i ranije.

- U javnosti se čini da se u o njemu priča sporadično. Međutim, zaista je multisektorski i sistemski pristup kada je u pitanju ovo oboljenje. Od prve godine kada je registrovan oboljenje radi se nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u humanoj populaciji - rekla je Kisić Tepavčević.

Ona je dodala i da Zavod za medicinsku ekologiju radi nadzor nad ovim virusom u populaciji komaraca, kao i da Uprava za veterinu Ministarstva za poljoprivredu ispituje prisustvo ovog virusa kod konja i ptica.

Kako je rekla, monitoring ovog virusa se radi kontinuirano i pre nego što se detektuju prvi slučajevi bolesti kako bi se adekvatno reagovalo u datom momentu.

VIDEO: Glaukom - Tihi kradljivac vida

(Telegraf.rs / Tanjug)