Nekada omiljeno jezero u Srbiji decenijama zjapi prazno: Kanalizacija koja se izliva u njega promenila mu je boju zauvek (FOTO) (VIDEO)
Velika količina otpadne vode dolazi iz naselja Palić, jer na oskudne kanalizacione mreže nije priključen prečistač, pritom i poljoprivredne aktivnosti su intezivne i dolaze u dodir sa podzemnim vodama, koje se kasnije ulivaju u jezero
Palićko jezero nalazi se samo osam kilometara od Subotice i od davnina je omiljeno izletište Vojvođana, ali i velikog broja ljudi iz cele Srbije. Ono je značajan turistički centar Vojvodine. Jezero je eolskog porekla i predstavlja najveće jezero u Srbiji nastalo prirodnim putem. Deo je zaštićenog područja Park prirode Palić. Ipak, već decenijama u jezeru nije dozvoljeno kupanje.
Prema poslednjim informacijama, ni za pet godina problem neće biti rešen. Mogućnost kupanja u ovoj lepoti ravnice biće ponovo razmotrena tek 2023. godine. Ipak, svake godine sa početkom turističke sezone na Paliću postavlja se to neizbežno pitanje: kakav je kvalitet jezerske vode i zašto i dalje nije pogodna za kupanje i rekreaciju?
KAKO JE SVE POČELO?
Prvi problemi sa ovom vojvođanskom lepoticom počinju još oko 1970. godine, kada je jezero bilo praktično uništeno: voda je ostala bez kiseonika, nataloženi mulj bio je pun sumpor-vodonika, a živi svet u jezeru se bukvalno ugušio. Nakon ove katastrofe, činilo se sve što je bilo moguće, kako bi se ono oporavilo. Pomak se i desio i sve do 2009. godine imao je oscilacije i smene perioda kada je bilo čisto i zdravo, a u nekim momentima postajalo je izuzetno zagađeno i boju menjalo u mutnu.
Vrhunac užasne sudbine Paličkog jezera bila je 2009. godina, kada je zbog posledica neadekvatnog gradskog čistača uginulo 11 tona ribe. Nekoliko godina nakon te prirodne katastrofe, na čelo "broda koji tone" dolazi hidrolog, Mišel Roman. Suočen sa nizom zapuštenih segmenata na održavanju Palićkog jezera najpre je poželeo da ode, ali su ga kolege ipak naterale da ostane i da borbu za zdravo jezero vrati na pravi kolosek.
KVALITET VODE U LETO 2018. GODINE
Voda u jezeru Palić i ove godine je veoma lošeg kvaliteta po svim parametrima, te zbog toga nije za kupanje, niti bilo koju drugu namenu, poručuju stručnjaci iz Zavoda za javno zdravlje Subotica. Kako bismo utvrdili da li je i koliko napredovalo čišćenje Palićkog jezera, pozvali smo hidrologa Mišela Romana, stručnog savetnika na poslovima sanacije Palića u preduzeću "Park Palić".
- Za sada, kao što znate nije moguće kupanje, eko sistem je totalno poremećen. Velika količina otpadne vode dolazi iz naselja Palić, jer na te neke oskudne kanalizacione mreže nije priključen prečistač, pritom i poljoprivredne aktivnosti su intezivne i dolaze u dodir sa podzemnim vodama, koje se kasnije ulivaju u jezero - objasnio je Roman.
Međutim, kada su u pitanju hidrobiološki i fizičko – hemijski parametri odstupa nekoliko vrednosti. Kao i godinama unazad, najveći problem je koncentracija modro – zelenih algi koja je viša za 5,7 puta od dozvoljenih vrednosti.
REŠENJE PROBLEMA
Mišel nam je, takođe, rekao da se nada da njegov, kao i rad njegovog tima na ovom projektu, konačno dobija pravi tok, a to je međunarodna javna nabavka i selekcija konsultanta.
Novčana sredstva od 6,5 miliona evra, koju je donirala nemačka razvojna banka, doprinela su mnogo. Ono što je planirano ovim novcem jeste potpuna izgradnja kanalizacione mreže i nabavka gradskog prečistača. Osim ove finansijske pomoći, mnogo će značiti i sedmogodišnji rad i borba sa ravnotežom prirodom koja je totalno bila poremećena.
Hidrolog Roman kaže da je najteže bilo izvaditi 16 tona babuške, vrste ribe, koja evidentno, narušava eko sistem, jer čini 93% ribnog fonda i konstantno se razmnožava. Babuška je invazivna vrsta ribe koja pojede sve živo i ne dozvoljava da u jezeru raste bilo šta drugo. Procene Romanovih kolega su da sada u jezeru ima 160 tona ove ribe.
- Jako je teško izloviti neku vrstu, jer jednostavno treba hvatati po jezeru ribu, izvlačiti je, a njeno razmnožavanje ne prestaje. Koristimo metodu elektroribolova koja je najučinkovitija, kako se ne bi uništio ekosistem. Mi svakako planiramo da ubacimo druge vrste, kako bi se napravio neki balans, ali ne smemo da istrebimo babušku, to će oštetit ravnotežu opet - ispričao nam je samo deo projekta od "sedam milja", a nakon svih ovih napora, ceo tim nema nameru da odustane.
ZAŠTITNI POJAS JEDINI SPAS?
Spremni su na svakakve ishode i rizike, ali veruju da će uspeti u svojoj misiji ozdravljenja velikog prirodnog rezervata Vojvodine.
- Radimo na tome da izgradimo zelene zaštitne pojaseve između poljoprivrednog zemljišta i vode, da povećamo efikasnost rada prečistača i da smanjimo invazivnu populaciju babuške - rekao je hidrolog Mišel Roman, savetnik za sanaciju jezera Palić.
Subotičani koji pamte sezone u kojima je plaža jezera Palić bila puna, ne gube nadu i još uvek dolaze da se bar sunčaju. Oni najhrabriji se usude i da se kupaju.
Prema svemu sudeći, čak i ako budu sprovedeni u delo svi planirani projekti, Subotičani i njihovi gosti bezbedno će se kupati u tom jezeru kroz pet godina.
U videu pogledajte kako je izgledalo izlovljavanje 16 tona babuške:
VIDEO: Dok Palić ne postane ponovo omiljeno kupalište u Srbiji, pogledajte kako uživaju zgodne cice na novosadskom Štrandu
(Snežana Čenad)