Zašto žena ne sme da stoji u oltaru, najsvetijem mestu u hramu: Jedni ih puštaju, drugi im zabranjuju, a kome verovati?
Da li su žene u crkvi diskriminisane?
Ako hrišćanka poštuje pravila i kanone svoje religije, onda u crkvu dolazi sa maramom na glavi, nenašminkana, celiva ikonu i stoji dalje od oltara. Ipak, njoj je ulaz u oltar zabranjen.
Da li je to pravilo, kako smatraju sveti oci, najveći dokaz da je uloga žene u crkvi manje bitna otkrio nam je jeromonah Mihajlo iz Dalmacije.
Prema njegovim rečima, najveći problem čovečanstva je muška dominacija. Uprkos tome on veruje da je samo žena sposobna da se suprostavi tom obeščovečenju, jer su jači pol u duhovnoj sferi. Ipak, kako kaže, crkveni kanoni se moraju poštovati.
- Vernici se često pitaju zašto samo muškarci smeju u oltar, veruju da žene ne smeju da budu zapostavljene. Ipak, najsvetiji deo hrama je oltar. Znamo da žene ne mogu da služe liturgiju i da budu sveštena lica, pa je samim tim i jasno zašto one ne smeju da budu na tom mestu - istakao je jeromonah Mihajlo za naš portal.
Međutim, postoji i izuzetak. Starija žena koja je prethodno dobila blagoslov od episkopa može ući u sveti oltar, ali samo kako bi održavala čistoću u njemu - ništa više.
Ipak, Ljubomir Ranković, protođakon u Šabačkoj eparhiji smatra da su žene na taj način diskriminisane.
- I sveti apostol Pavle nalaže da "žena ćuti u crkvi". Zabrana ženi da uđe u oltar je uvreda i diskriminacija, jer ceo oltar prema pravoslavnom ikonopisnom kanonu, zakriljuje ikona Presvete Bogorodice "Širšaja nebes", koja na svojim grudima nosi i rađa Spasitelja sveta. Inače, kada apostol Pavle kaže da žena ćuti u crkvi, očito je da iz njega progovara tradicionalni Jevrejin.
- Zamislite Isidoru Sekulić, koja je napisala najlepše molitve na srpskom jeziku. To su psalmi njene duše šaputani u Topčiderskoj crkvi. Treba li njoj zabraniti da govori u crkvi? Ili Desanki Maksimović? Dakle, žensko pitanje za crkvu ne sme biti problem nego šansa, ogromna šansa da ostvari sebe i spase čoveka i čovečanstvo, što i jeste njena uloga - istakao je Ljubomir Janković.
EPISKOP U TREBINJU PRIČESTIO DECU I ODRASLE UNUTAR OLTARA
Episkop zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije je na najveći i najradosniji hrišćanski praznik Vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista od svojih sveštenika je zahtevao da se u oltar najpre uvedu deca, dečaci i devojčice, a potom i odrasli. Sveštenici su bukvalno terali žene da uđu u oltar, što je bilo prilično neprijatno i za jedne i za druge, a Episkop ih je lično pričešćivao sve, i decu i odrasle, unutar oltara između časne trapeze i gornjeg mesta.
Zbunjeni i začuđeni sveštenici su objašnjavali još zbunjenijem i začuđenijem narodu kako je to što se čini inače drevni običaj u Grčkoj – posebno da žene ulaze u oltar!? Episkop Grigorije je naveo narod da učini težak greh, i da zajedno sa njim pogazi svete kanone koji izričito zabranjuju mirjanima, a naročito ženama da ulaze u oltar.
- Narod koji je ušao u oltar treba pozvati na pokajanje i ispovest. U oltaru se mirjani ne pričešćuju, čak ni deca. Jer se zna gde se narod pričešćuje. Nekada su se samo carevi pričešćivali u oltaru, i niko više. Poznato je da se žensko dete čak ni posle krštenja i miropomazanja ne nosi kroz oltar, već samo muško - rekao je duhovnik koji je te 2014. godine prokomentarisao celi događaj.
KANONI CRKVE KOJI ZABRANJUJU ŽENI ODLAZAK U OLTAR
- Neka je zabranjeno svakome ko pripada laicima da ulazi unutar svetog oltara. Ovo, po drevnom predanju, može biti dopušteno samo vlasti i carskom dostojanstvu kada zaželi da prinese darove Tvorcu - Kanon 69. Petošestog Vaseljenskog Sabora.
- Samo je sveštenim licima dopušteno da ulaze u Oltar i pričešćuju se tamo - Kanon 19. Laodikijskog Sabora.
- Ne priliči da žene ulaze u oltar - Kanon 44. Laodikijskog Sabora.
Dakle, ko god je u oltar ulazio, treba da ode kod sveštenika da se pokaje za to svoje neznanje.
Da li ste čuli ili doživeli neko neobično iskustvo u crkvi? Ako imate bilo kakve verske nedoumice ili strahove, pošaljite mejl na k.bezbradica@telegraf.rs.
VIDEO: Intervju episkopa Jovana Ćulibrka za Telegraf.rs
(Kristina Bezbradica - k.bezbradica@telegraf.rs)